Цијене енергената лете у небо, а у БиХ ни капи залиха

 

Свијет би ускоро могао ући у нову енергетску кризу, а БиХ је потпуно неспремна да помогне грађанима уколико дође до цјеновног шока.

Експерти упозоравају да због кризе на Блиском истоку у вези с Ираном, рата у Украјини и смањених кинеских нафтних залиха може доћи до поскупљења горива, поготово дизела, који је важан не само за лични транспорт, него и за све логистичке ланце снабдијевања, пољопривреду и друге области.

ЕУ упозорила БиХ

Европска комисија у својим извјештајима из године у годину упозорава да је БиХ неспремна у случају велике енергетске кризе и посебно упозоравају да не постоје робне резерве које би укључивале складиштење нафте и нафтних деривата.

„Није остварен напредак у секторима гаса и нафте у погледу усклађивања законодавног оквира с правном тековином ЕУ, укључујући израду законодавства о обавезним резервама нафте“, наведено је, на примјер, у прошлогодишњем извјештају о напретку БиХ на путу ка ЕУ.

Колико је ситуација озбиљна и у којој мјери би могла утицати на БиХ питали смо два енергетска експерта.

Могућ најцрњи сценарио

Здравко Миловановић, експерт за енергетику, за „Независне“ каже да би се свијет, па и БиХ, ускоро могли суочити са црним сценариом у којем би цијене дизела могле прећи четири, па чак и пет марака, а не искључује и могућност рестрикција.

Један од неколико аргумената за овај потенцијални сценарио он види у чињеници да је Русија ограничила извоз дизела због украјинских напада на њихове рафинерије, с обзиром на то да је Русија важан глобални снабдјевач дизел горива.

Уколико до тога дође, он сматра да ће се то одразити практично на све остале сегменте друштва.

„Све гдје дизел-гориво утиче или је саставни дио цијене производа, као што су прехрамбени и неки други, та компонента одрази се на укупну цијену, тако да би то могао бити велики проблем“, сматра он.

Осим тога, Миловановић указује на устаљену праксу нафтних дистрибутера у БиХ да олако дижу цијене када дође до поремећаја на свјетских тржиштима, али нису тако брзи када их треба вратити.

Када је ријеч о робним резервама, Миловановић се слаже да је проблем што Република Српска нема довољно залиха које би могла искористити, али указује да би то могло помоћи само краткорочно.

„Као што знате, проблем имају и озбиљне државе попут Њемачке и Француске, неке много снажније земље ЕУ имају проблем, а не само ми“, наглашава он.

Постоји разлог за оптимизам

Алмир Бечаревић, енергетски експерт, нешто је оптимистичнији јер сматра да тржиште често нађе начин да компензује потражњу када се појаве поремећаји.

„У задња 24 сата цијена нафте је пала на око 102 долара, тако да још није наступио онај најцрњи сценарио. Прогнозе су, хајде да кажем, доста незахвалне. Онај ко зна како ће се кретати цијене може постати милионер. То данас не зна нико. Имате ситуацију да кад господин Трамп одређене ствари изјави – цијена падне. Онда кад се деси неки инцидент на Блиском истоку, односно бомбардовање, цијена скаче. Тако да некад чак и од изјава господина Трампа зависи која ће бити цијена барела нафте“, наглашава он.

Уколико се тренд од средине седмице настави, Бечаревић процјењује да би наредне седмице цијене нафтних деривата чак могле благо пасти.

Бечаревић је пуно критичнији када је у питању политика непостојања стратешких резерви.

„У фебруару је цијена нафте била 65 долара, данас је преко 100. Да имамо складишта и да смо напунили залихе, данас бисмо могли помоћи грађанима. И уз циљану политику акциза и других мјера могли бисмо ублажити посљедице“, истиче он.

Према његовом мишљењу, слична ситуација је и с природним гасом, који такође прати цијене нафте. Он наглашава да је готово извјесно да ће морати доћи до поскупљења, што ће се осјетити током наредне зиме.

(Извор: Независне)