ЕУ укинула олакшице, колоне на границама биће још дуже
Грађани Босне и Херцеговине који путују у земље Европске уније од наредних дана могли би поново наилазити на дужа чекања на границама. Разлог није увођење новог система, већ истицање могућности флексибилнијег поступања у примјени европског система уласка и изласка (ЕЕС), који од путника из земаља изван ЕУ тражи регистрацију биометријских података.
Период у којем су државе могле привремено ублажити или обуставити дио ЕЕС контрола када би се стварале велике гужве истиче данас, 6. септембра. Европска комисија за сада није продужила ту могућност, док авио-компаније, аеродроми и туристички сектор упозоравају да би строжија примјена могла поново повећати редове на најпрометнијим границама.
За путнике из БиХ ово је посебно важно јер су држављани БиХ, ако немају регулисан боравак у ЕУ, обухваћени ЕЕС системом. Он се односи на држављане земаља изван ЕУ који улазе у шенгенски простор на кратки боравак, односно до 90 дана у периоду од 180 дана. Систем региструје податке из путне исправе, уласке и изласке, фотографију лица и отиске прстију.
Шта се мијења за путнике из БиХ?
ЕЕС је замијенио класично ударање печата у пасош дигиталном евиденцијом улазака и излазака. Приликом прве регистрације путнику се узимају биометријски подаци, укључујући фотографију лица и отиске прстију.
Европска комисија наводи да је систем потпуно оперативан на спољним границама држава које га користе од 10. априла 2026. године. Циљ је да се прецизније евидентира ко улази и излази из шенгенског простора, лакше откривају прекорачења дозвољеног боравка и смањи могућност кориштења лажних идентитета или докумената.
За путнике то, међутим, значи да први прелазак након регистрације може трајати дуже него раније.
У Делегацији ЕУ у БиХ раније су објаснили да ће приликом првог преласка у периоду од три године путнику бити узета четири отиска прстију и фотографија лица.
Након тога, контроле би требале бити једноставније, јер се подаци већ налазе у систему.
Хрватска граница посебно важна за грађане БиХ
Највећи практични значај ЕЕС има управо на граници Босне и Херцеговине и Хрватске, односно на једном од главних праваца према ЕУ.
Гранична полиција БиХ још је у јуну упозорила да на појединим привременим међународним граничним прелазима — Виница, Субашићи и Вир — нису постојали технички услови за обраду путника који подлијежу ЕЕС процедурама.
Због тога држављани трећих земаља, укључујући држављане БиХ без регулисаног боравка у ЕУ, нису могли користити те прелазе за улазак у Хрватску, већ су усмјеравани на прелазе на којима постоје технички услови за ЕЕС.
То показује и један од проблема који би у наредном периоду могао бити важан за путнике: није довољно само увести нови систем, већ сви гранични прелази морају имати техничке и кадровске капацитете да га проводе без стварања нових застоја.
Хрватски аутоклуб тренутно наводи да се ЕЕС примјењује на граничним прелазима према БиХ, Србији и Црној Гори, уз узимање четири отиска прстију и фотографије лица за путнике на које се систем односи.
Зашто се поново говори о колонама?
Проблем није само у самом ЕЕС-у него у брзини којом се регистрација може обавити када велики број путника истовремено прелази границу.
Током ранијих мјесеци примјене система поједини европски аеродроми и гранични пријелази суочавали су се са вишесатним чекањима. Авио-индустрија тврди да је флексибилно поступање током љетне сезоне помогло да се избјегну још већи поремећаји.
ИАТА је зато тражила продужење флексибилног режима, упозоравајући да су дуге контроле већ довеле до пропуштених летова и конекција. Према подацима које преноси Финанциал Тимес, број пропуштених конекција током љета се удвостручио, док су поједине авиокомпаније пријављивале и вишеструко већи број проблема повезаних са чекањем на граничним контролама.
Европска комисија, с друге стране, тврди да систем доноси безбједносне користи и да је до краја јула регистровано више од 145 милиона улазака и излазака. Почетком августа Комисија је саопштила да је број премашио 150 милиона.
Неке земље и даље имају проблеме са примјеном
Иако је ЕЕС формално потпуно оперативан, његова практична примјена није свуда једнака.
Посебни проблеми забиљежени су на појединим тачкама између Велике Британије и Француске. На Доверу, Евротунелу и Евростару техничка инфраструктура за биометријску регистрацију није у потпуности била спремна, због чега се дио поступака и даље обављао ручно или без потпуног узимања биометријских података.
Слична питања постоје и у другим државама, због чега је дио европских земаља тражио да се могућност привременог ублажавања контрола задржи и након љетне сезоне.
Европска комисија засад није одобрила ново продужење, али наводи да је у контакту са државама чланицама којима су потребна додатна техничка и оперативна прилагођавања.
Шта путници из БиХ треба да знају?
ЕЕС није нова виза нити се за регистрацију плаћа накнада. Путници из БиХ који путују на кратки боравак у шенгенски простор не морају унапријед подносити захтјев за ЕЕС. Регистрација се обавља на граници.
Грађани који имају регулисан дуготрајни боравак у ЕУ, односно одговарајућу боравишну дозволу или дугорочну визу, не улазе у стандардни ЕЕС режим за краткорочне посјетиоце.
За остале путнике најважнија промјена је једноставна: на границу треба доћи са више времена него раније, посебно на најпрометнијим прелазима.
ЕЕС би дугорочно требало да учини контроле бржим и ефикаснијим. Али краткорочно, посебно након истека могућности флексибилног поступања, остаје питање може ли инфраструктура пратити број путника који свакодневно прелазе спољне границе ЕУ.
За грађане БиХ то значи да ће се посљедице нове европске граничне политике најдиректније осјетити управо тамо гдје се већ годинама стварају највеће љетне колоне – на граници са Хрватском.