Служен парастос српским жртвама усташког злочина почињеног у августу 1941. године

 

У Дрињачи код Зворника данас је служен парастос и положено цвијеће на мјесту гдје су, након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/ 1941. године локалне усташе – муслимани и Хрвати извршили невиђен злочин над српским народом.

Парастос је служио свештеник Марко Данојловић, а цвијеће положили представници Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани и локално становништво.

Потпредсједник Скупштине општине Сребреница и потомак страдалих Радомир Павловић рекао је да се мјесно становништво Дрињаче и Зворника, те представници Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани сваке године у августу окупе на мјесту страдања, поклопне сјенима страдалим мјештана зворничко-дрињачке регије у августу 1941. године.

Он је истакао да је тих дана 1941. године мјесне устасше – муслимани и Хрвати послали поглавнику Независне Државс Хрватске Анти Павелићу буре српске крви како би доказали да је остварен усташки сан – излазак на Дрину.

„Усташе су послале у Загреб око 150 литара српске крви од огромног броја убијених Срба са зворничко-дрињачке регије, односно према спомен плочи постављеној на Видиковцу на којој је писало да је од усташке руке страдало око пет хиљада Срба, која је, нажалост срушена и никада није више постављена ради чувања братства и једиства“, рекао је Павловић.

Он је додао да су српски гробови који су остали иза усташких злочина потопљени у Зворничко језеро након израдње Хидроелектране између Зворника и Малог Зворника.

„Да не би у овом историјском тренутку изједначавали Поточаре са Јасеновцем, ми смо морали да радимо на томе да прикажемо злочине над српским народом у Другом свјетском рату на овим просторима“, рекао је Павловић и нагласио да је Државна комисија ондашње Југославије 1964. године пописала 56 одсто убијених Срба, што значи да сви убијени Срби никад нису пописани.

Према његовим рјечима, бројке говоре да су током Другог свјетског рата само у сребрничком срезу убијена 2.263 Србина,али да попис убијених Срба никад није завршен.

„Зашто? Зато што су комуничке власти дошле до података да је проценат страдања Срба огроман и да би се, ако би се попис убијених наставио и довео до краја, угрозило братство и јединство“, рекао је Павловић.

Истичући да паралела 1941. и 1942. са 1992. и 1993. године, говори о злочинима над срским народом на истим мјестима од истих налогодаваца, Павловић је рекао да се Србима све исто понавља и да не смију себи дозволити да се проглашавају за геноцидни народ јер су страдалнички народ који је највише процентуално изгинуо у 20. вијеку, од свих народа који су учествовали у том рату.

„Зато смо ту на мјесту страдања српског народа да парастосм и молитвом пошаљамо поруку јавности за оно што се дешавало у аугусту 1941. године, као и за све оно што се дешавало у Средњем Подрињу од Скелана до Дрињаче током 1941. године“, рекао је Павловић.

Свештеник Марко Данојловић рекао је да је, нажалост, велики број српског становништав из Дрињаче и околних мјеста страдао од усташке руке августа 1941. године.

„Добро се зна ко је све био у Ханџар дивизији и које је злочине над српским народом радила ова дивизија састављена од локалних муслимана“, рекао је свештеник Данојловић.

Данојловић сматра да су већину борби у Другом свјетском рату против усташа и нациста водили припадници краљеве војске и партизани, а да су комшије муслимани ратовали на другој страни да би се при крају рата 1944. године придружили партизанским јединицама, представљајући се као ослободиоци.

„Дакле, пуне четири године борили су се комшије муслимани против народно-ослободилачке војске, да би се на перфидан начин при крају рата убацили у ослободилачку војску против које су се бориле, што се не смије заборавити“, рекао је свештеник Данојловић.

Према његовим рјечима, праве и истинске жртве којима се поклањамо су овдје и оне су нијеми свједок стардања српског народа, а спомен-плоче су доказ страдања невиног народа и опомена за сва будућа покољења.

(Агенције)