Српска и Србија у Мркоњић Граду обиљежиле 31 годину од погрома над Србима у „Олуји“; Не заборавити страдање и прогон

Република Српска и Србија, у Мркоњић Граду, обиљежиле су јуче Дан сјећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“.

Програм је одржан на мркоњићком Тргу краља Петра Првог Карађорђевића, бесједом патријарха српског Порфирија, уз присуство руководства Српске и Србије.

Истина увијек остаје истина, а наша обавеза је да пред Богом памтимо наше мученике, рекао је патријарх Порфирије у бесједи током централног обиљежавања страдања Срба у злочиначкој акцији „Олуја“ у Мркоњић Граду.

– Дични Крајишници, помаже Бог свима! Из године у годину сабирамо се на различитим мјестима да поменемо наше сународнике који су убијени и проганани у тој акцији званој „Олуја“ – рекао је Патријарх Порфирије на почетку бесједе.

Он је нагласио да нас је у Мркоњић Граду сабрала љубав према нашим мученицима који су у том ужасном прогону са простора Далмације, Лике, Кордуна и Баније невино изгубили своје животе.

– Сјећамо се оних који су страдали на Петровачкој цести, гдје су невини према Богу отишли дјеца, старци, жене. Морамо да памтимо те невине жртве и страдалнике из нашег рода. Рана чува истину, а ослобађа мржњу из срца. Вратимо се коријенима и окренимо према Богу, да истински разумијемо Христове ријечи: „Љуби ближњег свога, па и непријатеље своје“. Знамо да је тешко да волимо свог непријатеља, ипак Христова заповијест свакоме од нас показује пут, како би очистили своје срце и умножавали радост, љубав и мир – поручио је патријарх Порфирије.

Злочинцима ништа није било свето – па чак ни дјеца. У избјегличкој колони Невенки Добрић из околине Сиска убијен је дванаестогодишњи син. Невенка данас живи у Сремској Каменици, у Србији.

 – Мили мој српски крајишки народе, хвала свима који се трудите да 4. август не буде само обичан датум у календару. У тракторској кабини мој син из родног Црквеног бока кренуо је ка Костајници са својим дједом. Хрватска војска пресјекла је колону и усмртила га, моје дијете и свекра. У сљедећм трактору били су моји родитељи који су молили да мене извуку испод приколце – присјетила се Невенка Добрић, на обиљежавају Дана сјећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“, у Мркоњић Граду.

(Извор: РТРС)