Нови начин гласања збуњује бираче, очекује се рекордан број неважећих листића
С обзиром на увођење нових технологија у изборни процес гласање на сам дан општих избора, који се одржавају 4. октобра, биће значајно другачије у односу на досад, а можда и највећа новина која ће сасвим сигурно закомпликовати гласање биће изглед гласачког листића.
Најважније
– На изборима 4. октобра уводи се нови начин гласања
– Бирачи ће за парламенте добијати два гласачка листића
– Глас се даје попуњавањем кружића испред странке и кандидата.
– Преференцијално ће бити могуће гласати за највише три кандидата
– Очекују се веће гужве и могућ раст броја неважећих листића.
Тај гласачки листић још није званично представљен од стране Централне изборне комисије БиХ, али на прес-конференцији Коалиције ,,Под лупом“ појавили су се примјерци како би он ,,могао изгледати“.
У суштини, за разлику од досадашњег једног изборног листића за парламенте, грађани ће добити два листића. Тај један листић изгледаће као и сада, и на њему ће се наћи странке и имена кандидата, међутим на њему се неће гласати, и он ће служити само као помоћно средство. На том гласачком листићу грађани ће изабрати партију и кандидата, а онда на другом, практично ,,правом“ гласачком листићу који ће се бројати, бојити кружиће испред имена политичке партије и бројева на којима се кандидат налази.
– Сви бирачи ће морати испунити гласачки листић, не ознаком X као некад, него треба кружић који ће бити за означавање гласачког листића добро обиљежити, цијели кружић, тако да не буде сумњи да ли га је апарат добро скенирао или не. Очекује се да кружић буде испуњен хемијском оловком или фломастером који ће бити доступан у гласачкој кабини. То не значи да ће гласачки листић обиљежен на стари начин бити неважећи. Зато се и ради ручно бројање – рекла је у мају Ирена Хаџиабдић, члан Централне изборне комисије БиХ.
У принципу, стари и некадашњи гласачки листић биће само информативан, а грађани ће гласати на листићу формата А4 на начин да ће обојити кружић испред имена странке и кружиће испред бројева кандидата за које желе гласати. Гласачки листић за члана Предсједништва БиХ с обзиром на мали број кандидата биће исти као и до сада.
Ранијим наметнутим измјенама Изборног закона БиХ бирачи могу гласати за само три кандидата са листе политичког субјекта и ти ,,преференцијални гласови“ само за кандидате битни су из разлога тзв. страначког цензуса. Унутарстраначки цензус износи 20 одсто.
У суштини, преференцијални глас значи да кандидати са било којег мјеста на листи могу освојити мандат, с тим да морају освојити најмање 10 одсто гласова које је добила та листа да би уопште ушли у расподјелу.
Објашњења ради, да би странка или листа уопште ушле у расподјелу за мандате, морају прећи цензус од три одсто, односно освојити најмање три одсто од укупног броја бирача који су изашли на изборе у одређеној изборној јединици. Уколико пређу тај цензус и освоје, рецимо, два мандата, ти мандати се распоређују на начин да их добију први и други на листи, али само ако нико од кандидата са те листе није освојио више од 20 одсто гласова које је добила та листа. Рецимо, ако је листа освојила 1.000 гласова и добила два мандата, а нико од кандидата није освојио 201 глас, мандат освајају носилац листе и други на листи, али у случају да неки кандидат има 201 глас и налази се нпр. на десетој позицији, мандат осваја тај кандидат и носилац листе, али под условом да други на листи има мање од 201 гласа.
– Очекујем да ће људи бити поприлично збуњени и да ћемо имати велике редове на бирачким мјестима. Потпуно ми је ненормално да се избори одржавају за два или два и по мјесеца, а да грађани имају тако мало информација о самом процесу који је препун радикалних новости. С друге стране, видимо да су у Централној изборној комисији накнадно прилагођавали гласачке листиће како би их скенери уопште могли очитати. Не можете очекивати од баке која има више од 80 година да стави наочаре и у оном мраку на бирачком мјесту тражи ситне бројеве и бар-кодове. И нама који смо млађи биће потребно вријеме да све то детаљно испратимо – рекла је недавно Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ, у интервјуу за ,,Глас Српске“.
Иначе, начин гласања измијењен је из разлога што није било довољно великих скенера који би могли скенирати класични гласачки листић, о чему су ,,Независне“ раније писале. У случају да је остао класични листић, скенер тих листића морао би бити огроман јер се за поједине кантоналне скупштине на листићима налази неколико стотина имена. У принципу, ЦИК је гласачки листић морао прилагодити произвођачу опреме, односно „Смартматику“.
Треба подсјетити да у Босни и Херцеговини на изборима буде између пет и 10 одсто неважећих гласачких листића. На општим изборима 2022. године било их је, рецимо, 6,65, а ако се узме у обзир да бирачи још нису упознати са гласачким листићем те поприлично компликован процес гласања, може се очекивати да на овим изборима то буде далеко више.
Оно што је занимљиво јесте и да ће упркос увођењу скенера на крају гласови бити пребројани и ручно, а ЦИК још није јасно одредио који ће резултат бити релевантнији у случају ,,непоклапања“.
Извор: (Независне новине)