Систематски прегледи будућих школараца: Најчешћи проблеми говорно-језичке потешкоће и гојазност

 

Логопедске, односно говорно-језичке потешкоће, и гојазност најчешћи су проблеми с којима се сусрећу малишани који ће од септембра сјести у школске клупе, а који су уочени током систематских прегледа дјеце прије уписа у први разред основне школе. Из Дома здравља у Бањалуци за „Независне новине“ истичу да су прегледали укупно 737 будућих првачића.

„Код прегледане дјеце најчешће су уочени говорно-језичке потешкоће, повећана тјелесна маса и гојазност, сметње с видом те лоше држање. Ови налази потврђују значај превентивних прегледа, јер они омогућавају правовремену интервенцију и подршку“, кажу они.

Како додају, посебно се истиче важност усвајања здравих животних навика од најранијег узраста.

„То подразумијева правилну и разноврсну исхрану, свакодневну физичку активност прилагођену узрасту, довољно сна, као и ограничавање времена које дјеца проводе пред екранима, уз пажљив одабир садржаја. Наведене мјере играју пресудну улогу у очувању физичког, говорног и психичког развоја дјетета“, објашњавају из бањалучког Дома здравља.

Зашто су говорно-језичке потешкоће све чешће код дјеце?

Да су логопедски проблеми најчешћи и код малишана у Семберији, у разговору за „Независне новине“ потврдила је докторица Бојана Палексић Докић, начелница Службе породичне медицине Дома здравља Бијељина.

„Основни проблеми који се све чешће појављују из године у годину су логопедски проблеми. Имамо много дјеце која су или већ укључена или тек треба да се укључе у логопедски третман. То је тренутно највећи проблем. Физички су дјеца здрава. Можда су мало гојазнија у односу на прије десетак година, али основно је што имају логопедске проблеме и већина њих захтијева неки логопедски третман“, истиче Палексић Докићева.

Како додаје, у току систематских прегледа, тамо гдје се показивала потреба, упућивали су малишане на преглед психолога и дефектолога, па даље и на логопедске третмане.

Мира Цвијановић, магистар логопедије у Дому здравља у Добоју, истиче да је кроз ову здравствену установу прошло више од 350 будућих првачића.

„Њих 86 одсто је добило препоруку или за директан третман или да се посавјетују родитељи како да оне нове гласове, које су дјеца у међувремену добила, учврсте у свакодневни говор и комуникацију. С друге стране, оно што је јако битно код систематског за упис у први разред основне школе је да логопед у том тренутку на узрасту од шест година ради на превенцији тешкоћа читања и писања и проблема у учењу“, додаје она за „Независне новине“.

Како наводи, много је значајније осврнути се на систематски преглед који се обавља на узрасту од три године.

„Тада можемо говорити о раној детекцији, раној интервенцији приликом било каквих развојних потешкоћа па самим тим и потешкоћа што се тиче говора и комуникације. Што се тиче овог систематског прегледа, ту стављамо акценат на превенцију тешкоћа читања и писања јер дјеца пишу онако као што говоре“, истиче Цвијановићева за „Независне новине“.

(Извор: Независне)