Врховни суд здравље ставио изнад бирократије – Фонд рефундирао средства иако лијекови нису на листи

 

Фонд здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске не може одбити захтјев за рефундацију трошкова лијечења само зато што лијек или медицински препарат није уврштен на званичну листу лијекова, потврђено је то у неколико правоснажних пресуда републичког Врховног суда, којима је заузет став да право на здравствену заштиту гарантовано Уставом има предност над формалним позивањем на листе лијекова, пише Глас Српске.

Суд је, према ријечима адвоката, оцијенио да сама чињеница да се лијек или медицински материјал не налази на листи није довољан разлог за одбијање захтјева, јер би такво поступање могло довести у питање право пацијената на здравствену заштиту, као и њихов физички и психички интегритет.

Да иза оваквих пресуда стоје тешке животне приче потврђује и примјер пацијенткиње, чије име је познато редакцији „Гласа“, а која болује од ријетке и неизљечиве болести због које су свакодневно неопходни скупи лијекови и санитетски материјал. Након што је Фонд 2023. године укинуо рефундацију трошкова, била је приморана да сама финансира терапију.

– То ми је био велики ударац, не само финансијски него и људски. Имала сам осјећај као да сам препуштена сама себи. Рачуни су се само гомилали, а све сам их чувала, јер нисам знала шта друго да радим. За непуну годину потрошила сам око 11.000 марака за лијекове и санитетски материјал. Многи су ми препоручили да правду потражим на суду. На крају смо добили пресуду и Фонд ми је рефундирао сваку марку коју сам платила – испричала је ова жена. 

Додаје да данас дио санитетског материјала остварује преко Фонда, али да значајан дио трошкова и даље финансира сама.

– Сада је ситуација нешто боља, јер на свака три мјесеца можемо подићи одређену количину санитетског материјала, али креме и дио терапије и даље купујемо сами. Ипак, много је лакше него када смо све морали плаћати из свог џепа – казала је она. 

Адвокатица Драгана Станковић, која је заступала осигуранике у оваквим предметима, каже да, упркос јасним ставовима судова, није увјерена да ће Фонд промијенити досадашњу праксу.

– Досадашње искуство ми говори да неће. Упркос значајној и обимној пракси, како окружних тако и Врховног суда, када је ријеч о рефундацијама, Фонд се досљедно држао свог, супротног тумачења закона. Познати су ми и случајеви у којима је Фонд у истом предмету избјегавао да поступи по више пресуда којима су њихове одлуке поништаване. Ипак, моја је процјена да су они који су истрајали на судском путу углавном на крају остварили своја права – рекла је Станковићева.

Према њеним ријечима, овим пресудама Врховни суд је јасно поручио да осигураници имају право да пред Фондом, а потом и пред судом, доказују значај лијекова и препарата које користе за своје здравље и живот.

– Суд је потврдио да је то суштинско питање. Стручне комисије Фонда морају дати мишљење о значају терапије за пацијента, умјесто да се баве искључиво процедуром, док Фонд мора цијенити све релевантне околности, а не само позивати се на листе лијекова – истакла је она.

Додаје да листе лијекова треба да буду средство остваривања, а не ограничавања уставног права на здравствену заштиту.

– Пресуде Врховног суда иду управо у том правцу. Сматрам и да би процес доношења и измјена листа требало да буде знатно транспарентнији – казала је Станковићева.

Питања у вези са примјеном пресуда Врховног суда РС и евентуалним промјенама у поступку одобравања рефундација упутили смо и Фонду здравственог осигурања РС, али одговори до закључења овог броја нису стигли.

НИПТ

Ово није једина област у којој осигураници своја права остварују тек пред судовима. Против Фонда здравственог осигурања РС тренутно се води око 300 судских спорова због одбијених захтјева за рефундацију трошкова неинвазивног пренаталног тестирања (НИПТ), а труднице у већини тих поступака успијевају да добију правну битку. До великог броја тужби дошло је након што је Фонд измијенио Програм НИПТ тестирања и пооштрио процедуралне услове, због чега су бројне труднице одбијене искључиво зато што препоруку за тест нису добиле од изабраног гинеколога у дому здравља, већ од љекара из болничких установа.

(Извор: Глас Српске)