Данас је Ивањдан празник Рођења Светог Јована Крститеља

Према хришћанском предању, шест мјесеци пре него што је архангел Гаврило Богородици најавио рођење Исуса Христа, јавио се свештенику Захарији у јерусалимском храму и саопштио му да ће његова супруга Јелисавета, иако у позним годинама, родити сина. Захарија није одмах повјеровао анђеловим ријечима, па је остао нем све до осмог дана по рођењу дјетета, када је на дашчици написао име Јован и поново проговорио.

Свети Јован касније је у реци Јордан крстио Исуса Христа, због чега је у народу познат као Јован Крститељ.

Ивањдан је у српској традицији један од празника уз који се везује највише обичаја. Посебно мјесто заузимају брање љековитог биља и плетење венаца од ивањског цвијећа. Уочи празника жене плету венце које увече стављају на улазна врата дома, верујући да ће тако заштитити породицу од несреће и зла током цијеле године. Дјевојке у своје венце често уплићу и по једну црвену ружу, за срећу и љубав.

У источној Србији биље се бере углавном на празнике јер људи вјерују да тада имају подршку небеса. Примаријус др Петар Паунковић, који деценијама истражује народну медицину у Србији, при Српском љекарском друштву, забиљежио је и вјеровање да се кроз вијенце од уплетене Јованове траве, на Ивањдан, провлаче и жене које немају дјецу.

Потом се купају у реци да вода однесе урок, зли усуд или болест. Уколико је жена имала неколико узастопних побачаја, на дан Светог Јована посећује особе које носе име Стана или Станка. Ако их има више, обилазе сваку кућу, узимају струкове траве из вјенчића и праве свој венац. Са њим на глави купају се у реци и верују да ће им сљедећа трудноћа успјети.

Срби вјерују да је данашњи дан толико велики празник да се сунце трипут зауставља.

Народно вјеровање каже да на Ивањдан вода добија посебну моћ, па се људи купају у рекама, језерима и потоцима, док љековито биље убрано тог дана има нарочиту снагу. Зато се оно пажљиво бере и чува у домаћинству као природни лијек.

За овај празник везује се и обичај паљења ивањданских ватри, које представљају љетњи пандан бадњацима. Некада су се уочи Ивањдана палиле лиле које су се носиле око кућа, њива и села, како би се, према вјеровању, ватреним кругом отерале зле силе и заштитили људи, усјеви и стока.

Међу најпознатијим народним вјеровањима јесте и оно да се на Ивањдан може сањати будући брачни партнер. Према обичају, посљедњи залогај доручка треба сачувати до вечери, а затим га заједно са огледалцетом и комадићем дрвета ставити испод јастука, како би се у сну указао лик суђеника.

У виноградима се ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Гружанке девојке посаде у саксији мало жита, а на Петровдан гледају како је никло.

У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме „по Богу и светоме Јовану“.

ИнфоБирач