У Хрватској издато скоро 15.000 дозвола за рад људима из БиХ

 

Високе плате, посебно за послове у приморју и током сезоне, годинама привлаче раднике из Босне и Херцеговине у Хрватску, а за само пет мјесеци ове године хрватске власти су бх. радницима издале 14.799 дозвола за боравак и рад, пишу Независне.

Како истичу, у раније поменутом периоду, укупан број издатих дозвола за боравак и рад држављанима трећих земаља износи 80.780.

Након радника из БиХ, којих је највише у Хрватској, слиједе радници из Србије 12.911, Филипина 12.622, Непала 11.441, Сјеверне Македоније 6.849, а затим и из Индије 4.969.

Како би зарадили, у Хрватску је дошло 3.515 радника из Узбекистана, 2.723 са самопроглашеног Косова, 1.466 из Египта и 1.311 из Албаније.

У којим дјелатностима раде страни радници?

„Према укупним подацима за све стране раднике, највише дозвола издато је у дјелатностима туризма и угоститељства, грађевинарства, индустрије, саобраћаја и веза те трговине“, истичу за „Независне новине“ из Хрватске господарске коморе, додајући да појединачне податке за Босну и Херцеговину немају.

Једна од оних која сезону проведе радећи у Хрватској је и Јелена И. из Бањалуке која истиче за „Независне новине“ да у сусједној земљи ради већ неколико година уназад.

„Радим као собарица и у Хрватској проведем цијелу сезону. Нудили су ми чак и посао за стално, током читаве године, међутим још се нисам одлучила на то. Још размишљам“, каже Јелена, додајући да је задовољна платом и условима рада.

Такође, она истиче да је задовољна и односом послодаваца према њој.

Зашто послодавци у РС упозоравају на одлазак радника?

Бројка од скоро 15.000 издатих радних дозвола бх. држављанима у Хрватској није зачудила Горана Куртиновића, члана Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске „Хореца“, који у разговору за „Независне новине“ истиче да сваке године током сезоне велики број угоститељских радника одлази на рад на море.

„То је проблем који нам нараста и који примијети сваки становник Бањалуке“, каже Куртиновић, додајући да је овај проблем видљив и по самом броју угоститеља, али и квалитету услуге.

Упркос свему, он наводи да се засад, ипак, успијева пребродити недостатак радника.

„Није дошло до тога да се затварају објекти, али и то је на граници. Генерално свако се сад и бави угоститељством. Битно је само да жели и хоће, а квалитет великог броја радника који раде у угоститељству је сада веома упитан“, искрено прича Куртиновић за „Независне новине“.

Како Република Српска покушава одговорити на недостатак радне снаге?

И док је у Хрватској издато више од 80.000 дозвола, у Републици Српској је, према подацима Завода за запошљавање, за сада у овој години, издато нешто више од 1.000.

Поред тога, вриједи поменути да је крајем јуна Влада Републике Српске донијела Одлуку о давању сагласности на Одлуку о измјени Одлуке о утврђивању квота радних дозвола за запошљавање страних држављана и лица без држављанства у Републици Српској за 2026. годину

Тако је квота за продужење раније издатих радних дозвола повећана са 500 на 800, а за ново запошљавање са 1.500 на 2.200.

(Извор: Независне)