Од голготе у Каракају до небеског венца: Мученичка смрт свештеника који је показао чисту воду аустроугарским војницима
У оквиру акције „Мој јунак са Солунског фронта“ коју је покренуло уредништво портала kajmakcalan.rs, поводом 110 година од битке на Кајмакчалану, са посебним поштовањем доносимо причу о протојереју Тимотију Поповићу, Светом мученику епархије зворничко-тузланске.
Тимотије Поповић рођен је 23. марта 1881. године у Осмацима или Дрињачи код Зворника. Завршио је Богословију у Рељеву 1902. године и као ревностан свештеник подигао је цркву Светих Ћирила и Методија у Дрињачи, где је служио свом народу. Са супругом Савком имао је петорицу синова.
На самом почетку Великог рата, 21. августа 1914. године, након српске победе на Церу, повлачеће аустроугарске војске прошле су кроз Дрињачу. Војници су се зауставили код загађеног извора. Протојереј Тимотије, вођен хришћанском љубављу, показао им је на бистар, здрав извор, желећи да их сачува од болести.
Тај човекољубиви гест војници су протумачили као покушај тровања. Ухапсили су га, оковали и одвели до Каракаја. Код Суљиног хана мученички је страдао – вешан је три пута. Прва два пута конопац је пукао, али трећи пут суровост џелата је победила. Тако је протојереј Тимотије пострадао због своје доброте, као једна од првих жртава аустроугарског терора над српским свештенством.
Народно предање сведочи о чудима везаним за његово страдање, а маја 2022. године Свети архијерејски сабор Српске православне цркве уврстио га је у лик Светих мученика зворничко-тузланских.
Причу о свом претку забележио је његов потомак Павле Поповић, чувајући успомену на слугу Божјег и мученика за веру и род.
Ове године организује се неколико заједничких успона на Кајмакчалан, од којих ће најзначајнији бити за Петровдан, 12. јула – дан славе спомен-капеле на врху Кајмакчалана. Поласци су организовани из више градова у Србији.
Нека нам молитве Светог мученика Тимотија буду на помоћи у чувању вере и сећања на оне који су страдали за правду и љубав према ближњима.
(Извор: kajmakcalan.rs)