Алармантни подаци Привредне коморе РС: Индустрија тоне већ четири године

Негативан тренд индустријске производње у Републици Српској присутан је у задње четири године, са трендом повећања негативне стопе, наводи се у извјештају Привредне коморе РС о десетогодишњем тренду кретања привреде, пишу Независне.
Кључни подаци о индустрији РС
Пад индустријске производње у првом кварталу 2026: 9,3%
У посљедњих 10 година пад производње забиљежен у шест година
Највећи пад производње: 2019. године (-11,4%)
Највећи раст производње: 2021. године (+9,9%)
Прерађивачка индустрија учествује са 65,6%
Негативан тренд запослености настављен и у 2026. години (-2,7%).
Пад се наставља
Како пише у овом документу, пад индустријске производње настављен је и у првом тромјесечју 2026. године и износи 9,3 одсто.
„У посматраном десетогодишњем периоду од 2016-2025. године у шест година је дошло до пада индустријске производње. Највећи пад производње забиљежен је 2019. године у износу од 11,4%, а највећи раст 2021. у износу од 9,9%. Раст производње у 2021. години је услиједио након двије узастопне године пада производње у индустрији.
Прерађивачка индустрија у структури индустријске производње има учешће од 65,6%“, стоји у овом документу Привредне коморе Републике Српске.

Додаје се да посматрано по областима прерађивачке индустрије, кроз период од 10 година, ниједна област дјелатности нема све позитивне стопе раста током тог периода.
„У области производње текстила позитивне стопе производње су остварене само у двије године (2017. и 2021), а у области производње одјеће у три године (2022, 2023. и 2025). У 2025. години област производње одјеће има највишу стопу раста производње од 13,8%, послије области производње моторних возила, приколица и полуприколица са стопом раста од 22%. Област производње машина и опреме биљежи стопе раста у осам од десет посматраних година. У 2025. години у овој области је дошло до пада производње од 22,3%. Пад индустријске производње праћен је и смањењем броја запослених у индустрији. До пада запослености у индустрији дошло је у шест година од посматраних 10“, наводи се у овом извјештају.
Највећи пад запослености
Даље пише да је највећи пад запослености забиљежен у 2024. години од 4,8 одсто, док је до највећег раста запослености у индустрији дошло у 2017. години (4%).
„Негативан тренд запослености у индустрији настављен је и у првом тромјесечју 2026. године (-2,7%). Посматрано по областима дјелатности, у десетогодишњем периоду, у двије области није долазило до пада запослености, а то су области производње рачунара, електронских и оптичких производа и производња моторних возила, приколица и полуприколица. С друге стране, пад запослености у свим годинама остварен је у области производње кокса и рафинисаних нафтних производа и поправка и инсталација машина и опреме. У посматраном десетогодишњем периоду број запослених у 2025. години у односу на број запослених у 2016. већи је за 36.419 лица, односно за 14,4%“, истиче се у овом извјештају.
Пословни амбијент најважнији
Радован Пазуревић, предсједник Подручне привредне коморе Добој и власник компаније „Санино“ из Дервенте, рекао је за „Независне новине“ да би пословни амбијент у свакој држави и сваком систему требало да буде најважнија ствар.
„Ми у БиХ на томе нисмо радили баш ништа. Створен је такав амбијент да није добро и лијепо радити. Да кренемо од тога колико се ми искрено бринемо за производњу и реални сектор. Чињеница је да ми више немамо у средњим школама занатских занимања, немамо наставника и учитеља који ће ту дјецу научити елементарне ствари. Сутра када би неко дошао код нас са озбиљним послом ми не бисмо имали кадрове који би могли испратити те процесе производње“, објашњава Пазуревић.
Према његовим ријечима, прије неколико година вриједност извоза обућарске индустрије је била високо позиционирана и на четвртом мјесту од свих врста робе које се извозе.
„Извозили смо, али шта смо од тада извозили? Нажалост, највише радну снагу. Ми немамо властите производње и индустрије, већ само када правимо фактуру, ми фактуришемо услугу. А то је најгори облик експлоатације. Не продајемо памет, те нисмо радили на увезивању наших привредних субјеката. Препуштени смо сами себи. Живимо у таквом амбијенту да о томе апсолутно нико не води рачуна, а ово су подаци које свако треба да има, па да се види какво је стање“, нагласио је Пазуревић.

(Извор: Независне)


