Од 27. маја строже саобраћајне казне у БиХ – казне и до 5.000 КМ

 

Закон о измјенама и допунама Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима (ЗОБС) у БиХ, који дефинише обијесну вожњу и доноси строге казне за такву врсту прекршаја, на снагу ступа 27. маја 2026. године, сазнају „Независне новине“. Законске измјене, по којима ће полиција, дакле, почети поступати од сриједе, доносе казне које достижу и до 5.000 марака.

Прекорачење брзине

Под обијесном вожњом сматра се када возач у размаку од 20 минута два или више пута прође кроз црвено, али и вожња у насељу брзином већом за 40 км/х изнад највеће дозвољене, односно ван насеља брзином већом за 60 км/х.

Обијесном вожњом, осим тога, сматра се и кад возач претекне колону возила, прелазећи или се крећући по пуној линији, али и кад вози са концентрацијом алкохола већом од 1,50 г/кг, или под утицајем наркотика или других психоактивних супстанци.

„Овлаштено лице привремено ће одузети возило од возача на лицу мјеста гдје је затечен у обијесној вожњи, ако се утврди да је ријеч о возачу који је у претходне двије године већ једном кажњен за обијесну вожњу“, стоји у усвојеним измјенама ЗОБС-а.

До доношења правоснажног судског рјешења, како је предвиђено, привремено одузето возило чува се на простору који одреди полиција. Прописане су и казне.

„Од 2.000 КМ до 3.000 КМ биће кажњен возач који крајњом непажњом озбиљно нарушава безбједност других учесника у саобраћају на начин да се његово поступање карактерише као обијесна вожња. Возачу ће се уз новчану казну изрећи и забрана вожње од шест мјесеци и два казнена бода“, пише у измјенама ЗОБС-а.

Највеће новчане казне

Али ни то није све – ако усљед бахате вожње дође до удеса, казна износи од 3.000 КМ до 5.000 КМ, а возачу ће бити изречена и забрана вожње од девет мјесеци и добиће четири казнена бода.

Дефинисано је и пооштравање казни за кориштење мобилног телефона и невезивање сигурносног појаса, а износиће од 200 до 400 марака. Ако је усљед тога изазвана незгода, казна је од 400 КМ до 2.000 КМ, а ту је и забрана вожње до пола године, као и два казнена бода. Дефинисана је још једна врста казне.

„Возач који у саобраћају на путу користи уређај, односно средство којим се може ометати рад уређаја за мјерење брзине кретања возила, односно других уређаја намијењених за документовање прекршаја, биће кажњен од 200 КМ до 400 КМ“, наведено је у измјенама ЗОБС-а, које ступају на снагу 27. маја 2026.

Најтежи прекршаји

Семир Шут, стручњак за безбједност саобраћаја и бивши комесар МУП-а Зеничко-добојског кантона, истиче да су овим измјенама ЗОБС-а издвојени и као обијесна вожња третирани најтежи прекршаји који одузимају животе и озбиљно угрожавају здравље грађана на нашим саобраћајницама.

„То и јесу најтежи прекршаји, попут драстичног прекорачења брзине. Ја мислим да ћемо овај пут у фокусу тежег кажњавања заиста имати прекршиоце који се обијесно односе и према безбједности саобраћаја и према другим учесницима“, рекао је Шут.

Измјене закона доносе најстрожу новчану казну до 5.000 марака, па се поставља питање да ли у БиХ, као у бројним другим државама, треба размишљати о увођењу казни које ће бити пропорцијалне имовини кажњених, јер 5.000 КМ није исто за неког ко ради за минималац и оног ко има милионе. Шут каже да је идеја добра, али…

„То се може примијенити, али у земљама које имају уређен систем утврђивања имовине. У БиХ, имајући у виду неуређеност система те разуђеност система пореских управа и земљишно-књижних уреда, јако би мукотрпан посао био само да утврдите нечију имовину. То је добра идеја и добра пракса, али мислим да код нас то реално није могуће очекивати с обзиром на тренутно стање“, каже Шут за „Независне новине“.

Значајан искорак

Дино Мемић из Мостара, стални судски вјештак за област друмског саобраћаја, оцјењује да дефинисање обијесне вожње кроз измјене ЗОБС-а представља значајан искорак у нормативном смислу, јер се први пут прецизније издвајају посебно опасни облици понашања који имају висок ризик настанка саобраћајних незгода са тешким посљедицама.

„Досадашња пракса је показивала да одређени прекршаји, попут вишеструког прекорачења брзине, агресивног претицања, проласка кроз црвено свјетло или намјерног угрожавања других учесника у саобраћају, нису били довољно јасно третирани као посебно друштвено опасна понашања“, истиче Мемић у изјави за „Независне новине“.

Са аспекта саобраћајне струке, како истиче, строже санкционисање обијесне вожње може имати позитиван превентивни ефекат, првенствено кроз специјалну и генералну превенцију. Посебно је, додаје он, важно што се шаље јасна порука да се груба кршења саобраћајних прописа више неће посматрати као „уобичајени прекршаји“, већ као понашања која директно угрожавају људске животе и сигурност саобраћајног система.

„Међутим, искуства из земаља региона и Европске уније показују да ефекти строжих казнених одредби зависе прије свега од степена њихове примјене у пракси. Уколико не постоји континуиран и ефикасан надзор саобраћаја, укључујући присуство полиције, савремене системе контроле брзине и досљедно процесуирање прекршаја, репресивне мјере саме по себи неће дати пуни ефекат“, нагласио је Мемић.

Такође, како напомиње, безбједност саобраћаја не може се посматрати искључиво кроз казнену политику.

„Потребно је паралелно дјеловати кроз унапређење саобраћајне инфраструктуре, едукацију учесника у саобраћају, посебно младих возача, те развој превентивних кампања усмјерених на подизање саобраћајне културе и свијести о посљедицама ризичне вожње. Уколико измјене буду праћене ефикасном имплементацијом и системским приступом безбједности саобраћаја, реално је очекивати одређено смањење најтежих облика саобраћајних прекршаја, а самим тим и повећање нивоа безбједности на путевима у БиХ“, истиче Мемић за „Независне новине“.

(Извор: Независне)