БиХ у потпуној парализи: Пројекти вриједни милијарде годинама стоје

 

БиХ је једна од ријетких земаља у Европи у којој се инфраструктурни пројекти чекају деценијама, а упркос помпезним најавама врло ријетко се реализују у кратком року, пишу Независне.

Ових дана навршиле су се двије године откако су Радован Вишковић, тадашњи премијер Републике Српске, и Нермин Никшић, предсједник Владе Федерације БиХ, најавили пројекат вриједан милијарде – изградњу хидроелектрана на Дрини.

Инвеститори су требале бити електропривреде оба ентитета, уз подјелу власништва у којој би 50 одсто припало Србији, а остатак равномјерно „Електропривреди РС“ и „Електропривреди БиХ“.

И у Влади РС тада су потврдили да је ријеч о пројекту Средња Дрина, који обухвата три хидроелектране – Рогачица, Средње Тегаре и Мала Дубравица, укупне инсталисане снаге 388 мегавата и просјечне годишње производње 1.429 гигават-сати.

Као кључни циљ истакнуто је кориштење енергетског потенцијала ријеке Дрине, који је деценијама неискориштен.

„Такав облик сарадње, ако би постојала једнака воља свих страна, може допринијети унапређењу односа и побољшању сарадње“, поручено је тада из Владе РС.

Међутим, након двије године на овом пројекту није урађено ништа. У међувремену се промијенио премијер РС, распала се коалиција на нивоу БиХ, а земља је запала у политичку блокаду.

ЕУ средства без ефекта

Иако је БиХ у међувремену усвојила програм реформи у оквиру Плана раста ЕУ, који предвиђа готово милијарду евра помоћи – укључујући значајан дио грантова за инфраструктурне пројекте – конкретни резултати и даље изостају.

Истовремено, европски инвеститори зауставили су финансирање дијела коридора 5ц кроз Федерацију БиХ због сумњи на малверзације. У Републици Српској, с друге стране, ауто-путеве граде кинески инвеститори, али без јавног увида у уговоре и планове реализације.

Додатно, стотине милиона марака исплаћују се инвеститорима регистрованим на Кајманским острвима и другим дестинацијама, без јасних информација о стварним власницима и одговорности за такве трансакције.

У посљедњем извјештају Европске комисије о напретку БиХ истиче се низ проблема у спровођењу инфраструктурних пројеката. Наводи се мањак инвестиција у транспортну и енергетску инфраструктуру, уз упозорење да БиХ мора убрзати мјере повезивања.

Посебно се указује на спор напредак радова на коридору 5ц, гдје се радови на шест дионица одвијају успорено. Комисија наглашава и потребу за бољим управљањем јавним инвестицијама.

„Јединствена листа пројеката за приоритетне ТЕН-Т пројекте повезивања није ажурирана од 2019. године, што доводи у питање њену даљу релевантност. Федерација и даље мора затворити финансијску конструкцију како би завршила изградњу ауто-цесте“, наводи се у извјештају.

Додаје се и да су пројекти на овом коридору у Републици Српској блокирани због мјера уведених против власти тог ентитета.

Корупција као кључни проблем

Срђан Траљић из „Транспаренси интернационала БиХ“ истиче да је основни разлог спорог развоја инфраструктуре – корупција.

„Она отвара огроман простор за злоупотребе, посебно тамо гдје се крију уговори, основне информације, финансијски показатељи, као и идентитет инвеститора и њихових стварних власника. Најављују се велика улагања, али на крају грађани сносе посљедице, док конкретни резултати изостају“, каже Траљић.

Како додаје, проблем је посебно изражен у областима концесија, јавних набавки и јавно-приватних партнерстава, гдје влада неуређено стање.

Додатни проблем, према његовим ријечима, јесте недостатак транспарентности о самим инвеститорима.

„Дешавало се да се као инвеститори појављују субјекти без релевантних референци. У неким случајевима фирме су регистроване тек неколико мјесеци прије уласка у пројекте, без прихода и без капацитета за инвестиције вриједне десетине или стотине милиона евра“, упозорава Траљић.

Закључује да управо нетранспарентност и неуређен систем у кључним областима стварају простор за корупцију, што је главни разлог застоја или потпуног изостанка реализације великих инфраструктурних пројеката у БиХ.

(Извор: Независне)