На данашњи дан почела херојска битка на Кошарама

 

Битка на Кошарама почела је на Велики петак, 9. априла 1999. године, 17. дана НАТО агресије на Србију односно СРЈ, жестоким нападом са територије Албаније. Припадници Војске Југославије успјели су херојским отпором, одбраном своје земље по сваку цијену, да зауставе несразмјерно бројнијег непријатеља.

Херојски отпор Војске Југославије на Кошарама онемогућио је  продор несразмјерно моћнијег непријатеља, чиме је намјеравана копнена офанзива НАТО на Србију односно СРЈ, пропала.

Циљ непријатеља било пробијање границе

Стратези агресије су заузимањем карауле Кошаре намјеравали су да пробијањем границе отворе простор за продор унутар Србије у Метохију и дубље на Косово, односно за копнену инвазију трупа НАТО, али су припадници ВЈ храбрим отпором послије 67 дана борбе успели да је спријјече.

Насупрот снагама Војске Југославије на простору Албаније налазило се готово 12.000 војника НАТО, од чега 5.000 Американаца, са најмање 30 тенкова и 26 борбених хеликоптера Апач.

Гдје се налазе Кошаре

Кошаре су смјештене на око 200 метара од граничне линије, на висини изнад 1.800 метара. Граничари ВЈ са Кошара покривали су потез од око седам километара државне границе.

Караула Кошаре одабрана је као мјесто пробоја вјероватно због конфигурације терена. Простор Кошара налази се на нижој надморској висини од позиција на супротној страни граничне линије, што је агресорима доносило извесну предност, поред чињенице да је ријеч тешко приступачном појасу Јуничких планина, источних обронака Проклетија.  

Почетак напада

Напад је започео артиљеријским дејствима у правцу карауле Морина, у 3.00 часа, 9. априла, са простора Албаније.

Са једне стране очекивало се да припадници Војске Југославије разоткрију своје положаје, са друге, да се концентришу на Морину, односно преусмјере од Кошара.

Ватра је потом, у 4.30 усмјерена на Кошаре. Док је Војска Албаније тукла артљеријским средствима, минобацачима, топовима, хаубицама, прецизна минобацачка дејства вјероватно су била посљедица присуства припадника Легије странаца.

Масивни напад

Око 6.00 часова терористи започињу масивни напад на три правца, један према самој караули Кошаре, а друга два према стратешким котама, висовима Маја Глава и Раса Кошаре.

Нападача је било око 1.500 – припадници двије бригаде тзв. ОВК, уз артиљеријска дејства из Албаније, док је границу на том појасу бранило нешто више од стотинак припадника Војске Југославије.

Паралелно, по српским положајима из ваздуха је тукао НАТО, при чему је било и тепих бомбардовања и бацања недопуштених касетних бомби.

Борбе без прекида

Без прекида, борбе су трајале током читавог дана 9. априла, наступајуће ноћи и наредног дана. У поподневним сатима првог дана напада, 9. априла, снаге тзв. ОВК овладале су врхом Раса Кошаре, који им је служио као позиција за артиљеријска дејства према ВЈ.

Сутрадан, 10. априла, они запосједају и коту Маја Глава. Није им успјело да овладају и врхом Опљаз, гдје су их припадници ВЈ успјешно одбили.

Негдје у поподневним сатима 10. априла граничари Војске Југославије, опкољени са три стране, одлучују да напусте саму караулу Кошаре, што се догодило нешто прије 19.00 часова.

Пропагандна машинерија Запада одмах је улазак припадника терористичке такозване ОВК у караулу представила као велику побједу.

Припадници Војске Југославије утврдили су се затим на линији одбране која је конфигурацијом била погоднија за одбрану. Услиједила је и попуна свјежим снагама, припадницима 53. граничног батаљона тада се придружују снаге 63. падобранске као и добровољци, а техничка подршка је ојачана.

Контранапад снага Војске Југославије

Контранапад снага Војске Југославије с циљем запосједања и повратка коте Маја Глава, услиједио је 14. априла. Иако заузимање коте није успјело, дејства минобацачима и артиљеријском оруђем са те позиције су потом престала. Исто тако, почетком маја Војска Југославије је настојала да поврати објекат саме карауле, без успјеха.

На Ђурђевдан, 6. маја, припадници ВЈ воде тешке борбе с циљем преузимања, повратака, коте Раса Кошаре, што није успјело. Инжењерија ВЈ је затим 10. маја успјела да допреми два тенка на линију борби, на опште изненађење, имајући у виду недоступност терена.

Наступајуће ноћи НАТО авијација је засула положаје ВЈ великом количином забрањених касетних бомби, што је имало трагичне посљедице.

Девет припадника Војске Југославије је убијено, а 40 је рањено, поједини тешко.

Средином мјесеца припадници Војске Југославије овладали су врхом Мрчај, што је побољшало положај бранитеља и одредило распоред снага за потоњи период.

Линије борбених дејстава на потезу код Кошара нису се потом битно мијењале до краја ратних дејстава 10. јуна, уз борбе које су све вријеме трајале, мањег или већег интензитета, са линијама растојања и до педесетак метара.

Помјерање тежишта напада

Неочекивано жилав отпор Војске Југославије, увјерио је, по свему судећи, агресоре да је даљи продор на потезу Кошара немогућ, па је крајем маја тежиште напада терористичке такозване ОВК, односно НАТО дејстава, измјештено јужније, на гранични појас Паштрик, гдје је исто тако покушан продор дубље унутар Србије, односно Метохије, а што су снаге Војске Југославије такође успјешно одбиле херојским жилавим отпором.

Страдали

• 800 припадника ВЈ учествовало у бици
• 108 припадника ВЈ погинуло
• 256 припадника ВЈ рањено
• Међу погинулима: 50 војника, 13 резервиста, 24 добровољца, 18 старјешина

 

У борбама на Кошарама учествовало је укупно око 800 припадника Војске Југославије, а током 67 дана борби погинуло је 108 припадника Војске Југославије, међу којима 50 редовних војника, 13 резервиста, 24 добровољца, 18 старјешина официра и подофицира, као и двојица добровољаца, из Русије односно Украјине. Рањено је 256 припадника ВЈ.

Међу погинулим агресорима, односно снагама НАТО били су, осим стотина припадника терористичке такозване ОВК, и један Алжирац, вјероватно исламистички фанатик, по један Француз и Италијан.

(Извор: Глас Српске)