Догодило се на данашњи дан, 30. март

 

1135. – Рођен јеврејски филозоф, љекар, математичар и астроном Мојсије бен Мајмон, познат као Мојсије Мајмонид, сљедбеник Аристотела, највећи јеврејски филозоф средњег вијека. У најважнијем филозофском дјелу „Водич љубави“ покушао је да заснује религију на рационалним основама, што је изазвало жестоку осуду ортодоксних присталица јудеизма. Написао је више астрономских и математичких расправа и 18 медицинских трактата с теоријама знатно испред времена у којем је живио.

1746. – Рођен шпански сликар Франсиско Хосе де Гоја и Лусиентес, умјетник немирног и пустоловног духа, који је мимо устаљених шема најдубље обухватио стварност Шпаније. Постао је 1786. дворски сликар и насликао је низ портрета – међу најбољима у том жанру – чланова краљевске породице, дворских угледника и познатих личности. У композицијама из историје и савременог живота испољио је изразиту склоност ка сарказму и критици друштва. Опсједнут трагичном судбином шпанског народа, створио је потресне слике-документа /“Други мај 1808″, „Трећи мај 1808. – стријељање у Мадриду“/, а у позним годинама фантазмагоричне призоре /“Сатурн“, „Прометеј“, „Плес вјештица“/ и велике циклусе у бакропису и литографији. При крају живота, већ ослијепио, морао је да емигрира у Француску, гдје је умро 1828. Главна дјела: „Одјевена Маја“, „Гола Маја“, „Породица Карлоса Четвртог“, „Марија-Лујза“, „Сликар Франсиско Баје“, графички циклуси „Капричоси“, „Ужаси рата“, „Пословице“, „Тауромахија“.

1842. – Амерички љекар Крофорд Лонг – приликом хируршке интервенције у болници у граду Џеферсон у америчкој држави Џорџија – први употријебио етар као анестетик.

1844. – Рођен француски писац Пол Верлен, боем и пустолов, чије су непосредне пјесме, пуне лиризма и музике, знатно утицале на симболичку школу. Дјела: збирке „Романсе без ријечи“, „Галантне свечаности“, „Елегије“, „Мудрост“.

1853. – Рођен холандски сликар Винсент ван Гог, један од најоригиналнијих и најтемпераментнијих у историји сликарства. Сликао је жарким бојама, а његова експресивна дјела продорне снаге, грађена на широко постављеним бојеним плохама узнемирене фактуре, која у усковитланом кретању прати облик предмета чврстих контура, непревазиђена су у непосредном изражавању психичких стања. Непризнат за живота, праћен је многим недаћама које су га бацале у дубоку депресију. У нервном растројству 1890. се убио. Његова дјела – око 850 слика и више од 900 цртежа, махом пејзажа, портрета и мртвих природа – пресудно су утицала на модерну умјетност.

1856. – У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат вођен од 1853. између Русије и Отоманског царства, којем су се прикључиле Француска, Велика Британија и Сардинска краљевина. Једном од одредаба загарантована је унутрашња самосталност Србије, али је Турцима допуштено да задрже посједе у неким већим градовима.

1867. – Сенату САД поднесен најнеобичнији уговор новијег времена – о куповини од Русије Аљаске, територије од милион и по квадратних километара, за само 7,2 милиона долара. Вриједност Аљаске се показала већ 1897. кад је откривено злато, касније богата налазишта многих руда, најзад и нафта.

1894. – Рођен руски конструктор авиона Сергеј Владимирович Иљушин, који је током три деценије конструисао више од 50 типова авиона. Посебно је познат по оклопном јуришном авиону „Ил-2″ за потребе совјетског ратног ваздухопловства у Другом свјетском рату и путничким авионима конструисаним послије рата /“Ил-12“, „Ил-18“, „Ил-62“, „Ил-86″/.

1905. – Грци на Криту подигли устанак против турске владавине. То грчко острво у Средоземном мору припало је Грчкој 1913, послије балканских ратова.

1940. – Јапан успоставио марионетску владу у окупираној Кини.

1944. – Британски и амерички бомбардери други пут у Другом свјетском рату засули Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 50 српских цивила. Приликом првог бомбардовања града у октобру 1943, погинуло је више од 250 људи.

1945. – Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила пољску балтичку луку Данциг.

1950. – Умро француски државник Леон Блум, вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, први социјалиста премијер Француске. Предводио је владу Народног фронта 1936. и 1937. и у прољеће 1938, а трећи пут је био премијер 1946. и 1947. У Другом свјетском рату Нијемци су га интернирали у концентрациони логор Дахау.

1967. – НАТО затворио војне штабове у Француској, пошто је предсједник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог западног војног савеза под доминацијом САД.

1973. – Посљедњи контингент трупа САД напустио Јужни Вијетнам, окончавајући директно војно уплитање Вашингтона у Вијетнамски рат, током којег је погинуло више од 58.000 америчких војника. Уз смањену помоћ покровитеља с друге стране Тихог океана, марионетски сајгонски режим је срушен 1975, послије чега су Сјеверни и Јужни Вијетнам уједињени.

1973. – Са главне жељезничке станице у Београду испраћена посљедња композиција с локомотивом на парну вучу.

1974. – Први кинески путнички авион слетио у Њујорк.

1979. – Иранци на дводневном референдуму убједљивом већином изгласали успостављање Исламске републике.

1981. – Предсједника САД Роналда Регана, у тренутку док је излазио из једног хотела у Вашингтону, лакше ранио атентатор Џон Хинкли.

1983. – Умро српски политичар и писац Родољуб Чолаковић, учесник грађанског рата у Шпанији и један од организатора устанка у Србији у Другом свјетском рату. Као припадник љевичарске терористичке организације „Црвена правда“ 1921. је ухапшен и осуђен на 12 година затвора под оптужбом за умијешаност у атентат на министра унутрашњих послова Милорада Драшковића. На робији је с Мошом Пијаде превео први том „Капитала“ Карла Маркса и „Биједу филозофије“. Дјела: „Шпанија у пламену“, „Кућа оплакана“, „Записи из Народноослободилачког рата“, „Утисци из Индије“, „Сусрети и сјећања“, „Казивање о једном покољењу“.

 

1986. – Умро амерички филмски глумац Џејмс Кегни, умјетник несвакидашње енергије и експресивности, који је у жанру криминалистичког филма био персонификација „анђела гарава лица“, фолклорног хероја епохе прохибиције и велике економске кризе. Филмови: „Државни непријатељ“, „Грешников одмор“, „Пролаз за пакао“, „Хук гомиле“, „Побједник узима све“, „Анђели гарава лица“, „Сан љетње ноћи“, „Оклахома Кид“, „Јенки Дудл Данди“ /награда „Оскар“/, „Крв на сунцу“, „Бијело усијање“, „Цијена славе“, „Човјек са хиљаду лица“, „Један, два, три“, „Регтајм“.

1990. – Парламент Естоније прогласио СССР окупаторском силом и затражио пуну независност.

1993. – Влада у Скопљу одбацила назив „Бивша Југословенска Република Македонија“, који су предложили међународни посредници ради признавања новостворене државе и њеног пријема у УН.

1997. – У бомбашком нападу током митинга у главном граду Камбоџе Пном Пену, убијено 10 и рањено више од 100 људи, укључујући водеће камбоџанске опозиционе политичаре.

1999. – У трећем нападу на чачанску фабрику „Слобода“ од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, готово сасвим су уништени погони за производњу усисивача, електричних шпорета и остале бијеле технике, а штета послије ваздушних удара процијењена је на најмање 300 милиона долара.

2000. – Међународни донатори одобрили на Донаторској конференцији у Бриселу 2,4 милијарде евра за економски развој и реконструкцију на Балкану.

2006. – На бањалучкој Клиници за ортопедију и трауматологију урађена прва операција уградње вјештачког кука, према најсавременијим хируршким методама.

2013. – Умро Хавијер Лопес Пења, алиас Тиери, вођа баскијске сепаратистичке организације ЕТА.

(Агенције)

ФОТО: Након бомбардовања Слободе у Чачку