Уставни суд БиХ блокирао Закон о финансирању политичких партија у Републици Српској

 

Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је ванредну електронску пленарну сједницу на којој је усвојио захтјев за доношење привремене мјере у предмету, у којем је  подносилац захтјева Дарко Бабаљ (СДС), члан Колегија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, поднио захтјев за оцјену уставности Закона о финансирању политичких организација („Службени гласник РС“ број 45/25).

Ово стоји у саопштењу Уставног суда БиХ, додајући да је такође тражио и да Уставни суд донесе и привремену мјеру.

„Одлуком о привременој мјери привремено се ставља ван снаге Закон о финансирању политичких организација („Службени гласник РС“ број 45/25) усвојен на Двадесет другој посебној сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 21. маја 2025. године“, стоји у саопштењу Уставног суда.

Како се наводи, Уставни суд је у образложењу, између осталог, истакао да постојање битно различитих законских рјешења на државном и ентитетском нивоу када је ријеч о јавном финансирању политичких странака/организација указује на аргументовану сумњу да би примјена оспореног закона могла угрозити уставно начело владавине права и резултирати различитим третманом у остваривању политичких права и активности политичких странака из Републике Српске.

„Уставни суд је такође сматрао релевантном и чињеницу да се поступак одлучивања одвија у самом завршетку буџетске године, када је потребно извршити расподјелу већ планираних средстава.

Недоношење привремене мјере би, у случају да захтјев подносиоца накнадно буде усвојен, довело до ситуације у којој се та средства више не би могла распоредити за текућу годину те би њихова исплата била онемогућена“, наводе из Уставног дуда БиХ.

Додатно, како истичу, због исте околности, постоји реална могућност да средства за јавно финансирање политичких субјеката уопште не буду планирана у буџету Републике Српске за 2026. годину.

Тиме би, како се наводи, важење спорног закона, уколико би био проглашен неуставним, произвело дуготрајне неповратне посљедице које би се одразиле не само на расподјелу средстава за 2025. годину већ и на укупну могућност осигурања законски предвиђеног нивоа финансирања у години одржавања општих избора.

„У вези с тим, Уставни суд је подсјетио да се наредне године, односно у октобру 2026. године одржавају општи избори и да ће прије расписивања избора политичке странке и независни кандидати морати предузимати активности припреме за изборе.

Та околност додатно наглашава непосредне и потенцијално непоправљиве посљедице примјене оспореног закона за политичке странке.

Цијенећи изнесене аргументе подносиоца захтјева, Уставни суд је сматрао да постоји довољно разлога који указују на то да би провођење оспореног закона прије него што Уставни суд одлучи о поднесеном захтјеву за оцјену уставности имало озбиљне и неотклоњиве штетне посљедице“, истиче се у саопштењу.

Уставни суд подсјећа да одлука о привременој мјери не прејудицира одлуку о меритуму захтјева.

(БН)