Колико очева у Републици Српској је искористило право на породиљско одсуство
Само један одсто тата у Републици Српској током ове године било је спремно да посао замијени за бригу о бебама, односно њих 43, колико је донесено рјешења по захтјеву послодавца за признавање права на рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства очева, пишу Независне.
Показују то подаци Јавног фонда за дјечју заштиту Републике Српске, а који су из ове установе достављени „Независним новинама“.
„У 2024. години, у истом периоду, била су 44 рјешења, што је 1,09 одсто од укупно издатих рјешења по основу овог права“, наводе они.
Како додају, гледајући по сједиштима послодаваца који су затражили рефундацију, највише тата на породиљском одсуству било је у Бањалуци, Требињу и Бијељини.
„У вези са рефундацијом накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства чланом 28. Закона о дјечјој заштити прописано је да право на рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства има послодавац, лице које у виду основног занимања обавља предузетничку дјелатност или дјелатност самосталног занимања, а чланом 27. став 2. и 3. истог закона је прописано да обрачун и исплату накнаде плате лицу за вријеме коришћења породиљског одсуства врши послодавац“, истичу из Фонда за дјечју заштиту за „Независне новине“.
И даље заробљени у старим обрасцима
Само један одсто очева на породиљском одсуству током 10 мјесеци ове године, према ријечима Маје Савановић Зорић, психолога и породичног психотерапеута из Удружења грађана „Психолуминис“ из Приједора, јасно говори о томе колико смо и даље заробљени у старим обрасцима.
„Наравно да је сасвим нормално и очекивано да мајке користе своје законско право – оне пролазе кроз трудноћу, порођај, физички и емоционални опоравак и потпуно је природно да им припада највећи дио раног периода са бебом. То право је важно, нужно и неупитно. Али истовремено, треба наглашавати да мајчино право не искључује право оца. Родитељство није такмичење, него заједнички процес. У многим породицама постоји и жеља и потреба да се одговорности равномјерније дијеле, али системске, културне и радне баријере и даље коче очеве да направе тај корак“, каже она за „Независне новине“.
Очеве најчешће кочи страх од осуде
Како додаје, кроз праксу види колико би то допринијело цијелој породичној динамици.
„Дјетету које добија још једну стабилну повезаност, мајци која се лакше опоравља и има реалну подршку и оцу који улази у родитељску улогу од почетка, а не ‘ускаче’ тек касније. То није само административно право – то је емоционални капитал који се гради у најосјетљивијем периоду живота“, објашњава она.
Према њеном мишљењу, очеве најчешће кочи страх од осуде, притисак послодаваца и дубоко укоријењено увјерење да је брига о беби „женски посао“.
„Али управо зато морамо о овоме говорити јавно да бисмо нормализовали то да и отац има право да буде присутан, да гради однос, да пружа његу, и да то не умањује ни његову мушкост ни професионалност. Мајчино право на породиљско је свето. Али и очево право на родитељство је важно“, истиче Савановић Зорићева за „Независне новине“.
Она додаје да дјеца највише добијају када су оба родитеља присутна, доступна и емоционално укључена од самог почетка.
(Извор: Независне)