Данас је Аранђеловдан, празник који показује какви ће бити зима и прољеће

 

Вјерници Српске православне цркве данас славе Светог архангела Михаила или Аранђеловдан. Према броју вјерника који га славе, на другом је мјесту, послије Светог Николе.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестјелесних сила добра које су учествовале у стварању свијета. Сматра се чуварем православне вјере и борцем против јереси.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

Његов култ настао је у трећем вијеку и развио се најприје у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен вијек касније, у вријеме Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.

По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом мјесту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.

Обичаји и вјеровања

На данашњи дан, вјерује народ, обавезно се треба молити за изљечење, али и опростити гријехе свим невјерницима и тада ће им се остварити највећа жеља – они и њихови највољенији биће здрави.

У народу се вјерује да вријеме на Аранђеловдан показује како ће бити током цијеле зиме и прољећа. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током цијеле зиме и прољећа“.

У неким крајевима Србије, Светог архангела Михаила сматрају и заштитником сточара.

Вјерује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невјернике усмјерио на прави пут, а невољницима помогао.

Зашто је важно да на славској трпези имате и жито

Црква подсјећа да се, насупрот традицији славара, и за овај празник приноси жито. Намијењено је за покој душе предака који су се завјетовали Светом архангелу Михаилу.

Заштитник је лозе Немањића, а слава је и Саборне цркве у Београду.

(Извор: РТС)