Догодило се на данашњи дан, 13. новембар

 

354. – Рођен хришћански свештеник Свети Аурелије Августин, епископ у римској сјеверној Африци, најзнаменитији представник ране хришћанске филозофије, такозване патристике. У најважнијем дјелу „О држави Божијој“ историју човјечанства објашњавао је Божијим намјерама. При томе је правио разлику између идеалне, вјечне „државе Божије“ и привремених, пролазних облика земаљске државе. То дјело дуго је било доктринарни основ црквене критике свјетовних установа.

1093. – Умро шкотски краљ Малколм Трећи, током петог безуспјешног покушаја да покори Енглеску. На власт је дошао 1057. пошто је у бици потукао и убио краља Магбета, осветивши му се тако за убиство свог оца краља Данкана Првог 1040.

1312. – Рођен енглески краљ Едвард Трећи, који је током владавине од 1327. до 1377. освојио Шкотску. Изазвао је Стогодишњи рат са Француском кад се 1340. прогласио и краљем те земље.

1782. – Рођен шведски писац Есајас Тегнер, један од најистакнутијих пјесника романтичара. Дјела: циклус пјесама „Сага о Фритјофу“, пјесме „Вјечитост“, „Шведска“, „Птице селице“, „Скидбладнер“.

1813. – Рођен српски писац Петар Други Петровић – Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски пјесник, чија је круна стваралаштва ненадмашни драмски спјев „Горски вијенац“. У основи је рефлексивно-лирски пјесник, што је уочљиво и у његовим најважнијим дјелима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил обојен је снажним елементима мирног класичног стиха и свјежином народне пјесме. Глорификовао је хероизам и осјећање за слободу Црногораца, које је у националном погледу посматрао искључиво као дио српског народа. Раде Томов Петровић – из породице која је Црној Гори више од сто година давала владике – монашко име је добио по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру Првом, познатом и као Свети Петар Цетињски, који га је одредио за насљедника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топлој код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић – Сарајлија који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник положио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. је основао штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851. у 38. години живота. Остала дјела: филозофски еп „Луча микрокозма“, спјев „Лажни цар Шћепан Мали“, мисаоне и лирске пјесме.

1831. – Рођен шкотски физичар Џејмс Клерк Максвел, највећи теоријски физичар 19. вијека. У области електромагнетизма формулисао је Максвелове једначине, створио електромагнетску теорију свјетлости, дао теоријски основ радио-таласа и радио-технике, математички формулисао многе проналаске Мајкла Фарадеја, развио таласну теорију свјетлости и електромагнетску теорију етера.

1850. – Рођен шкотски писац Роберт Луис Балфур Стивенсон, изврстан стилиста, необично присан и топао, који је у дјелима храброст и оптимизам супротстављао сумњама и колебању. Покушао је да обнови дух романтике. Дјела: романи „Острво с благом“, „Отети“, „Чудни случај доктора Џекила и господина Хајда“, „Господар Балантреа“, приповијетке „Нове приче из 1001. ноћи“, путопис „Путовање с магарцем“.

 

1868. – Умро италијански композитор Ђоакино Антонио Росини, аутор 39 опера. Компоновао је у романтичарском стилу, духовито, спонтано и оригинално, с допадљивом мелодијом покретљивог ритма и изражајног оркестра. Дјела: опере „Севиљски берберин“, „Виљем Тел“, „Танкреди“, „Отело“, „Семирамида“ „Брачна мјеница“, црквена музика „Стабат Матер“.

1871. – Рођен српски издавач словеначког поријекла Владислав Рибникар, оснивач листа „Политика“, њен први директор и главни уредник. Завршио је Филозофски факултет у Београду, у Паризу и Берлину је радио као дописник једног француског листа, а по повратку у Србију је покренуо „Политику“, чији се први број појавио 25. јануара 1904. Хроничари су забиљежили да је лист „мирним, озбиљним и одмјереним тоном“ одударао од тадашње штампе.

1899. – Умро српски фотограф, графичар и литограф Анастас Јовановић, први српски фотограф, који је 1846. постао власник треће фото-камере у свијету. Као даровитог цртача кнез Милош Обреновић га је послао да студира дрворез и бакрорез у Бечу, гдје се упознао и с фотографијом. Захваљујући њему, сачувани су ликови многих истакнутих личности тог доба, али и обичних грађана и њихових породица. Дио његове заоставштине је и изванредна „Панорама Београда“.

1903. – Умро француски сликар и графичар Камиј Писаро, један од главних представника импресионизма. Сликао је једноставне пејзаже, мртву природу и фигуре, опробао се и у графичким техникама, посебно у бакрорезу. Знатно је утицао на европско сликарство.

1912. – Рођен француски писац румунског поријекла Ежен Јонеско, члан Француске академије, чије су тзв. антидраме преобразиле позориште 20. вијека. Његова дјела, на граници трагедије и комедије, прожете сатиричним духом, разоткривају апсурдност западноевропске цивилизације и тој антидраматургији све је друкчије од зашећереног склада булеварског позоришта, па и класике. Дјела: драме „Ћелава пјевачица“, „Жак или покорност“, „Лекција“, „Столице“, „Жртве дужности“, „Пастиров камелеон или париска импровизација“, „Макбет“, „Нови станар“, „Носорог“, „Убица без плате“, „Краљ умире“, „Летећи пјешак“, „Игра покоља“, „Жеђ и глад“, „Куга“, „Човјек с коферима“, „Црно и бијело“, радио драма „Салон аутомобила“, роман „Усамљеник“.

1913. – Грчка и Турска потписале споразум о миру.

1941. – Први британски носач авиона „Арк ројал“ у Другом свјетском рату погођен њемачким торпедом у близини Гибралтара и потонуо је сљедећег дана.

 

1942. – Код Гвадалканала у Тихом океану у Другом свјетском рату почела тродневна битка јапанске и америчке флоте и авијације, која је означила преокрет у рату на Пацифику. Јапанци су претрпјели мање губитке у бродовима, али је стратешки успјех припао Американцима, који су осим бродова уништили готово комплетну јапанску дивизију.

1944. – Партизанске јединице ослободиле Скопље у Другом свјетском рату.

1945. – Француски генерал Шарл де Гол гласовима свих 555 посланика изабран за предсједника привремене владе, послије чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста.

1945. – Ахмед Сукарно постао предсједник Индонезије.

1956. – Врховни суд САД пресудио да је неуставна расна сегрегација у јавним аутобусима.

1965. – Умро српски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, управник Народног музеја у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, стручњак за српску средњовјековну умјетност. Био је уредник специјализованог часописа „Старинар“ и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града. Дјела: „Преглед црквених споменика кроз повјесницу српског народа“, „Српско сликарство у Средњем вијеку“, монографије о манастирима Жича, Раваница, Студеница, Каленић и Дечани.

1970. – Хафез ал Асад војним ударом без проливања крви узео власт у Сирији.

1974. – Умро италијански филмски режисер и глумац Виторио де Сика, један од твораца неореализма. Филмови: „Чистачи обуће“, „Крадљивци бицикала“, „Станица Термини“, „Ћоћара“, „Умберто Д.“, „Врт Финци Континијевих“.

1975. – Свјетска здравствена организација објавила да су велике богиње први пут у историји искоријењене у Азији.

1977. – Као знак протеста због подршке Москве Етиопији у рату за територије, Сомалија наредила совјетским савјетницима да напусте земљу и забранила да СССР користи поморске базе.

1980. – Амерички свемирски брод „Војаџер 1“ послао је прве снимке Сатурна, направљене из близине.

1985. – Од ерупције вулкана Невадо дел Руис у централној Колумбији разорен град Армеро и погинуло је око 25.000 људи.

1989. – Источноњемачки парламент за премијера изабрао комунистичког реформисту Егона Кренца.

1991. – Фудбалска репрезентација Југославије побиједила у Бечу Аустрију резултатом 2:0 и постала финалиста Европског првенства у Шведској, али јој је због санкција против Савезне Републике Југославије касније ускраћено право да се бори за титулу европског првака.

1994. – Референдумом 52,2 одсто Швеђана изгласало приступање њихове земље Европској унији.

1995. – У бомбашком нападу исламских терориста амерички војни центар у Ријаду у Саудијској Арабији погинуло седам људи, укључујући пет Американаца.

1995. – Израелске трупе послије 28 година окупације напустиле Џенин, први град на Западној обали предат Палестинцима у складу с мировним споразумом Израела и ПЛО.

2001. – Врховни суд Хрватске поништио одлуку донесену за вријеме режима бившег хрватског предсједника Фрање Туђмана о одузимању станарског права Србима који су за вријеме рата избјегли из Хрватске.

2003. – Војна лица која су напустила станове у Федерацији БиХ и добила стан у некој другој држави не могу вратити стан у ФБиХ, одлучио Парламент ФБиХ.

2003. – БиХ, Албанија, Бугарска, Хрватска, Македонија, Румунија и Србија и Црна Гора потписале у Риму низ споразума, установљавајући слободну трговинску зону за 55 милиона људи.

2007. – Генерални секретар УН Бан Ки Мун именовао за главног тужиоца Хашког трибунала белгијског судију Сержа Брамерца, који је на тој функцији замијенио Карлу дел Понте.

2009. – Америчка агенција за истраживање свемира НАСА саопштила да је на Мјесецу пронађена значајна количина воде у залеђеном стању.

2015. – У терористичким нападима у Паризу на шест локација убијено је 130 особа, а повријеђено 350.

2018. – Министарство унутрашњих послова Македоније објавило је међународну потјерницу за бившим премијером Николом Груевским, који је побјегао у Мађарску да би избјегао издржавање затворске казне.

(Агенције)

На фотографији: Петар II Петровић Његош