Догодило се на данашњи дан, 2. новембар

 

1687. – У Отоманском царству у побуни збачен султан Мухамед Четврти и на пријестолу га је наслиједио млађи брат Сулејман Трећи.

1721. – Послије ратова против Отоманског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики проглашен царем цијеле Русије.

1755. – Рођена француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја Шеснаестог и кћерка аустријске царице Марије Терезије, крајње омражена послије избијања Француске револуције 1789. Приписана јој је иронична порука гладном народу: „Ако немате хљеба, једите колаче“. Под оптужбом да је везама с бечким двором издала Француску, 1793. је погубљена на гиљотини.

1766. – Рођен аустријски војсковођа мађарског поријекла фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки, војни реформатор и национални херој који је више од пола вијека у биткама предводио аустријске трупе. Учествовао је у бојевима против француског цара Наполеона Првог Бонапарте у Италији и на Рајни и у гушењу италијанских устанака против Аустрије 1830, 1831, 1848. и 1849. Послије побједа над Италијанима 1848. код Кустоце и 1849. код Наваре постао је гувернер Ломбардијско-венецијанске области.

 

1789. – У Француској конфискована сва имовина Римокатоличке цркве.

1815. – Рођен енглески математичар Џорџ Бул, најзначајнији творац савремене математичке логике и „Булове алгебре“, кључне за развој компјутера. Због сиромаштва је завршио само основну школу, али је као самоук научио класичне језике и француски, њемачки и италијански. На основу објављених математичких радова, 1849. је постављен за професора математике на колеџу у Корку, послије чега је написао најзначајније дјело – „Истраживања закона мишљења“.

1891. – Рођен српски класични филолог Милан Будимир, члан Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, који је проучаво индоевропске дијалекте у Средоземљу. Објављивао је и на француском језику.

1906. – Рођен италијански филмски режисер Лукино Висконти, један од зачетника неореализма. Филмови: „Опсесија“, „Земља дрхти“, „Сенсо“, „Бијеле ноћи“, „Роко и његова браћа“, „Гепард“, „Драге звијезде Великог Медвједа“, „Затворени породични круг“, „Сумрак богова“, „Смрт у Венецији“, „Невино“.

1911. – Рођен грчки писац Одисеј Алепуделис, познат као Одисеј Елити, добитник Нобелове награде за књижевност 1979, чију поезију одликују лексичко богатство и чудесне метафоре. Дјела: збирке пјесама „Оријентације“, „Клепсидре непознатог“, „Достојно јест“, „Јуначна и тужна пјесма за млађег поручника погинулог у Албанији“, „Шест и једно кајање за небо“, „Врховно сунце“, „Монограм“, есеји „Отворена књига“.

1913. – Рођен амерички глумац Бартон Стивен Ланкастер, познат као Берт Ланкастер, који је као бивши циркуски артиста почео улогама у авантуристичким филмовима, али је потом потврдио изразиту глумачку индивидуалност. Филмови: „Одавде до вјечности“, „Заточеник из Алкатраза“, „Седам дана у мају“, „Воз“, „Гепард“, „Драге звијезде Великог Медвједа“, „Затворени породични круг“, „Тетовирана ружа“, „Врати се, мала Шибо“, „Двадесети вијек“.

1917. – Велика Британија Балфуровом декларацијом заузела се за оснивање јеврејске државе у Палестини.

 

1923. – Умро српски сликар Стеван Алексић, мајстор обнове иконостаса српских цркава. Академију је завршио у Минхену, а сликарску радионицу је отворио у родном Араду, у којем је реновирао иконе и слике на сводовима цркве. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Модошу (сада Јаша Томић), Бенешеву и другим мјестима. Најзначајнији и најобимнији рад обавио је у Преображенској цркви у Панчеву: 32 иконе великог формата, три композиције из историје српске цркве и 44 медаљона светаца.

1930. – Хаиле Селасије Први крунисан за цара Етиопије.

1938. – Мађарска анектирала јужну Словачку, искористивши инвазију своје савезнице нацистичке Њемачке на Чехословачку.

1944. – Централни комитет Бугарске радничке партије у писму генералном секретару Комунистичке партије Југославије Јосипу Брозу признао бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом свјетском рату.

1950. – Умро енглески писац ирског поријекла Џорџ Бернард Шо, добитник Нобелове награде за књижевност 1925, изузетно смио сатиричар и један од најдуховитијих људи 20. вијека. У оштром, али шаљивом тону је приказивао противрјечности грађанског друштва у Енглеској. У комедијама „Човјек и натчовјек “ и „Враћање Метузалему“ изнио је замисао о животној сили, снази која настоји да људски род уздигне у виши и бољи живот. Писао је и политичке и економске чланке, држао говоре и водио драмску и музичку критику у дневној штампи. У дјелима писаним за позориште – која су му често служила да изнесе сопствене друштвене и политичке теорије – разбијао је идоле савременог друштва, жестоко им се подсмијевајући, застарјеле и назадне конвенције и лажан морал средње класе у религији, етици, политици и економији. Остала дјела: комади „Пигмалион“, „Куће удовичке“, „Света Ивана“, „Мајор Барбара“, „Кандида“, „Занат госпође Ворн“, „Љекар у недоумици“, „Цезар и Клеопатра“, збирка „Три позоришна комада за пуританце“.

1953. – Пакистански парламент прогласио земљу „Исламском републиком Пакистан“.

1958. – Посљедњи британски војници напустили Јордан.

1962. – Умро српски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Као официр српске војске борио се у Првом свјетском рату, а у Другом свјетском рату је био у италијанским и њемачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност је стекао романом „Српска трилогија“, који чине „Деветсто четрнаеста“, „Под крстом“ и „Капија слободе“. Остала дјела: романи „Смена генерација“, „Велика забуна“, „Ликови у сенци“, дјела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“, „Систематика лековитог биља“.

1964. – У Саудијској Арабији са пријестола свргнут краљ Сауд, а краљем проглашен принц Фејсал.

1976. – За предсједника САД изабран кандидат Демократске странке Џејмс Ерл – Џими Картер.

1978. – Двојица совјетских космонаута с васионског брода „Саљут 6“ вратила се на Земљу, поставивши нов рекорд боравка у васиони – 139 дана и 14 часова.

1990. – Парламент Мозамбика усвојио нови устав, којим је у тој афричкој земљи успостављена вишепартијска демократија.

1994. – Више од 430 људи погинуло на југу Египта у пожару послије експлозије у великом складишту нафте близу једног села.

 

1995. – Предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском рјешењу статуса Сремско-барањске области.

1995. – Бивши министар одбране Јужне Африке Магнус Малан и десет пензионисаних виших официра ухапшено под оптужбом за убиства у вријеме режима апартхејда.

1998. – Ураган „Мич“ утихнуо послије седмице током које је изазвао огромна разарања у централној Америци, посебно у Хондурасу и Гватемали, и смрт најмање 9.000 људи.

2001. – Његова светост патријарх српски Павле одржао у Основној школи „Краљ Петар Први Карађорђевић“ у Београду први свечани јавни час катихизиса и тиме означио повратак вјеронауке у основне и средње школе у Србији.

2003. – Администрација у Вашингтону донијела одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.

2004. – У САД одржани предсједнички избори. Џорџ Буш добио други мандат, побиједивши предсједничког кандидата Демократске странке Џона Керија.

2013. – Умро Миланко Реновица, привредник и политичар, предсједник Извршног вијећа БиХ, члан и предсједник Предсједништва СР БиХ и Предсједништва ЦК СКЈ.

2014. – Вељко Кадијевић, генерал Југославенске народне армије и савезни министар одбране СФРЈ, умро у Москви.

(Агенције)

На фотографији: Разгледница Зворника