Догодило се на данашњи дан, 8. октобар

 

1354. – Убијен је римски трибун Кола ди Риенцо, који је понесен идејом о обнављању античке републике и уједињењем Италије под вођством Рима, 1347. прогласио Римску Републику. Убијен је у устанку који је организовало римско племство.

1469. – Умро је фирентински сликар фра Филипо Липи, најзначајнији представник ране ренесансе у сликарству, Ботичелијев учитељ.

1803. – Умро је италијански писац Виторио Алфијери, први аутентични трагичар у италијанској књижевности, чије је дело инспирисало генерације које су припремиле и спровеле италијански национални препород („Саул“, „Мира“, „Филип“, „Агамемнон“, „Брут 1“, „Брут 2“).

1810. – Рођен је Џејмс Вилијем Маршал, чије је откриће златног рудника у Калифорнији покренуло „златну грозницу“ 1849.

1856. – Велика Британија је почела „други опијумски рат“ против Кине, у којем јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина је капитулирала и потписала мир у Тјенцину.

 

1871. – У Чикагу је избио велики пожар који је према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло је око 300 људи, а око 90.000 је остало без својих кућа.

1895. – Рођен је аргентински државник Хуан Доминго Перон председник од 1946. до 1955, када је оборен у војном удару. Послије 17 година егзила, тријумфално се вратио у Аргентину 1972, а 1973. поново је изабран за председника. Умро је 1974, а председник Аргентине постала је његова супруга Изабела.

1895. – Убијена је корејска краљица Мин, која је покушавала да заустави јапанску доминацију у Кореји. Заверу на корејском двору организовао је Јапан преко свог конзула генерала Горо Миуре.

1912. – Црна Гора је објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.

1953. – Велика Британија и САД повукле су своје трупе из Слободне зоне Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955.

1954. – Војне снаге Северног Вијетнама ушле су у главни град Ханој.

1967. – Умро је британски државник Клемент Ричард Атли, лабуристички премијер од 1945. до 1951. Његова влада спровела је низ социјалних реформи у послератној Британији и признала независност Индије 1947. и Бурме 1948.

1970. – Нобелову награду за књижевност добио је руски писац Александар Исајевич Солжењицин.

1975. – Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однијели су најмање 25 живота и прекинули посљедње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана.

1991. – Послије истека тромесечног брионског мораторијума /7. јул/ Словенија и Хрватска потврдиле су своју самосталност и независност од СФР Југославије.

1992. – Умро је Вили Брант, канцелар Западне Немачке од 1969. до 1974, када је поднео оставку јер је откривено да је његов близак сарадник источнонемачки шпијун. Водио је политику попуштања и допринео политичкој стабилизацији у Европи, а у историји европских народа остаће запамћен и као државник који се 1970. поклонио жртвама нацизма у Варшави. Добитник је Нобелове награде за мир 1971.

 

1993. – УН су укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.

1998. – Савет НАТО усвојио је „детаљни оперативни план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Предсједнику СР Југославије Слободану Милошевићу дат је рок од 24 часа да испуни захтјеве из резолуције УН. Влада Србије донијела је Уредбу о посебним мјерама у условима оружаних пријетњи НАТО пакта.

 

2001. – У удесу авиона шведске компаније САС на миланском аеродрому „Линате“ погинуло је 118 особа.

2001. – Директор ФБИ Роберт Милер расписао награду од милион долара за сваку информацију која води хапшењу одговорних за слање поштом бактерије антракса.

2005. – У земљотресу јачине 7,6 степени Рихтерове скале који је погодио дијелове Пакистана, Индије и Авганистана погинуло је више од 80.000 људи, од чега 17.000 деце, а око 79.500 особа је повређено. Број бескућника достигао је 3,3 милиона људи.

2007. – Марио Капечи, Мартин Еванс и Оливер Смитис добили Нобелову награду за медицину за истраживање о матичним ћелијама.

(Агенције)

На фотографији: Разгледница Зворника