Амерички Конгрес припрема нови закон за западни Балкан

 

Представнички дом америчког Конгреса представио је прошле седмице нову верзију закона о западном Балкану, који предвиђа економску сарадњу Америке и региона, мјере за борбу против корупције, али и већу контролу имплементације санкција за западни Балкан које проводи Канцеларија за контролу имовине странаца, пишу Независне.

Као и прошла верзија, и ова има спонзоре из обје странке, што повећава шансе да се закон усвоји, међутим, као што је то био случај у претходној верзији из 2023, није гарантовано да ће закон доћи до фазе изгласавања.

Међутим, чињеница да закон подржавају важни конгресмени и сенатори из обје странке даје одређене шансе да би закон у оба дома могао наћи довољно подршке до краја мандата овог сазива Конгреса.

Најзанимљивији дио закона односи се на санкције, а предвиђено је да се предсједнику одузму овлаштења да може укидати санкције без претходних консултација са Конгресом.

„Предсједник може укинути примјену санкција у односу на одређену особу ако може сертификовати надлежним одборима у Конгресу да та особа није укључена у активности које су предмет санкција током двогодишњег периода непосредно прије дана укидања, и у другим случајевима ако више нису актуелни критеријуми који су били основа за санкције“, наведено је у овом документу.

Преведено на обичан језик, ако закон прође, то би значило да Доналд Трамп, предсједник САД, не би могао укинути санкције изречене особама са западног Балкана без претходног одобрења Конгреса.

Закон се највише бави стварањем простора за инвестиције и економску сарадњу између САД и земаља региона, посебно у погледу фосилне индустрије, али и сузбијањем руског и кинеског утицаја, као и подршком НАТО-у.

„Зависност земаља западног Балкана од руских извора фосилних горива и природног гаса веже њихове економије и политику за Руску Федерацију и спречава њихове тежње за европским интеграцијама. Смањење зависности западног Балкана од руских залиха природног гаса и фосилних горива је у националном интересу САД“, наглашено је.

Такође је наведено да корупција, укључујући и ону међу кључним политичким лидерима, и даље мучи западни Балкан и представља једну од највећих препрека даљем економском и политичком развоју у регији.

„Кампање дезинформација усмјерене на западни Балкан поткопавају кредибилитет његових демократских институција, укључујући интегритет избора. Корупција и дезинформације се шире у политичким окружењима обиљеженим аутократском контролом“, истакнуто је.

Када је ријеч о БиХ, у приједлогу закона пружена је пуна подршка ЕУФОР-у, за који је истакнуто да је дио националног безбједносног интереса САД.

„Подстиче се рад унутар НАТО-а на планирање за непредвиђене ситуације за међународне војне снаге ради одржавања сигурног окружења у БиХ, посебно ако Русија блокира поновно одобрење мисије у Уједињеним нацијама“, додаје се, а истакнуто је и да је потребно преиспитати мандате НАТО-а и ЕУ, како би се омогућила њихова проактивна улога.

Наглашена је подршка европским интеграцијама земаља региона, а посебно је занимљиво што је у групу земаља западног Балкана овај закон укључио и Хрватску, што је у складу с неким размишљањима да ће САД преко Загреба покушати утицати на односе у БиХ.

(Извор: Независне)