Догодило се на данашњи дан, 10. септембар

 

1526. – Турска војска, предвођена султаном Сулејманом Другим је, послије побједе над Мађарима у Мохачкој бици, заузела Будим, који је постао сједиште Будимског пашалука, провинције Отоманског царства наредних 150 година.

1721. – Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики сјеверни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Миром је Русији припала пространа територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.

1839. – Рођен амерички филозоф и логичар Чарлс Сандерс Пирс, оснивач прагматизма, правца који је касније развио Вилијам Џејмс. Вјеровао је да идеје најбоље могу бити испитане истраживањем посљедица које изазивају. Није имао универзитетску каријеру – углавном је радио у владиним службама, а његови утицајни „Сабрани списи“ објављени су постхумно.

1855. – Рођен њемачки археолог Роберт Колдевеј, који је од 1899. до 1917. истраживао Вавилон и доказао да је та библијска метропола на ријеци Еуфрат, јужно од Багдада, стварно постојала.

1875. – Погинуо српски хајдучки харамбаша Петар Пеција Петровић – вођа устанка из 1853, познатог као Пецијина буна – приликом покушаја да код мјеста Гаштица преко Саве пребаци товар оружја борцима босанскохецеговачког устанка против Турака. (Послије пропасти буне повукао се у планине и одатле нападао турске јединице.) Кад је 1875. избио трогодишњи босанскохерцеговачки устанак, сакупљао је чете устаника у сјеверној Босни.

1890. – Рођен аустријски писац Франц Верфел. У почетној фази је екстатичним језиком и не увијек јасним сликама величао љубав и доброту, проповиједајући братство међу народима, али је касније алтруизам и утопизам уступио мјесто истраживању патње и смрти. Велики успјех постигао је новелом „Није крив убица, крив је убијени“, с типично експресионистичким мотивом, сукобом оца и сина. Остала дјела: пјесме „Пријатељ свијета“, „Ми јесмо“, „Један другом“, драме „Човјек огледало“, „Хуарес и Максимилијан“, „Павле међу Јеврејима“, романи „Пјесма о Бернадети“, „Прослава матуре“, „Верди“, „Барбара или побожност“, „Четрдесет дана Мусе Дага“, „Проневјерено небо“, „Звијезда нерођених“.

1906. – Појавио се први број „Шабачке чивије“, једног од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Лист је излазио до децембра 1909.

1914. – Рођен амерички филмски режисер Роберт Вајз, који је два пута добио награду „Оскар“. Каријеру је почео као монтажер у филмовима „Грађанин Кејн“ и „Величанствени Амберсонови“ Орсона Велса. Филмови: „Крв на Мјесецу“, „Три тајне“, „Јелена од Троје“, „Желим да живим“, „Моје пјесме, моји снови“, „Прича са западне стране“.

1915. – Рођен амерички филмски глумац Едмунд О’Брајен, веома цијењен по низу упечатљивих епизодних улога. Филмови: „Дјевојка ту не може помоћи“, „1984“, „Босонога контеса“ /награда „Оскар“/, „Низ три тамне улице“, „Јулије Цезар“, „Смрт долази“, „Човјек који је убио Либерти Валанса“, „Седам дана у мају“, „Дивља хорда“.

1919. – У Сен Жермену код Париза закључен је мировни уговор Аустрије и побједничких сила у Првом свјетском рату, који је формално потврдио пропаст Аустро-Угарске Монархије и забранио Аустрији да се удружи с такође пораженом Њемачком. Из Аустро-Угарске су издвојене територије с већинским мађарским, пољским, чешким, словачким, словеначким, хрватским и српским живљем. Уговором је такође призната Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1927. – Рођена перуанска пјевачица индијанско-шпанског поријекла Има Сумак, јединственог распона гласа од четири октаве, од високог сопрана до дубоког алта. У њеном репертоару преовлађују обраде индијанских народних мелодија.

1939. – Канада објавила рат нацистичкој Њемачкој, чиме је сукоб у Европи прерастао у свјетски рат. Канадске јединице су се у Другом свјетском рату бориле у саставу британске армије.

1942. – Британско ратно ваздухопловство је у Другом свјетском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај њемачки град.

1943. – Послије капитулације фашистичке Италије у Другом свјетском рату армија нацистичке Њемачке окупирала Рим.

1945. – У Норвешкој под оптужбом за издају осуђен на смрт вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг, у Другом свјетском рату премијер марионетске владе од 1942. до 1945, који је 1940. помогао нацистичкој Њемачкој да окупира његову земљу.

1964. – Министри иностраних послова земаља Организације афричког јединства на засједању у Адис Абеби прихватили план за окончање грађанског рата у Конгу.

1967. – Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму могућност припајања Гибралтара Шпанији, опредијеливши се да остану под британском управом.

1974. – На основу споразума постигнутог у Алжиру Португалија је признала независност Гвинеје Бисао под вођством предсједника Луиса Кабрала.

 

1976. – У судару путничких авиона „трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „ДЦ-9“ југословенске компаније ЈАТ сјеверно од Загреба, погинуло је свих 176 људи, колико се налазило у двије летјелице.

1981. – Слика „Герника“ шпанског сликара Пабла Пикаса враћена у Шпанију. Насликана је 1937, послије дивљачког нацистичког бомбардовања градића Герника – светог мјеста Баска – у шпанском Грађанском рату и од 1939. била је у Њујорку. Пикасо је оставио аманет да „Герника“ не буде враћена док његова отаџбина не постане демократска држава.

1989. – Мађарска отворила границу према Западу и допустила одлазак хиљадама грађана Источне Њемачке, чији је масовни егзодус изазвао пад Берлинског зида и касније уједињење Њемачке.

1995. – Американци са брода „Нормандија“ у Јадранском мору почели да гађају српске војне и цивилне циљеве у околини Бањалуке крстарећим ракетама „томахавк“, што је, уз масовна бомбардовања из авиона радиоактивном муницијом и артиљеријске ударе Снага за брзо реаговање НАТО пакта, одлучујуће допринијело преокрету у грађанском рату у Босни и Херцеговини у корист муслимана и Хрвата.

1996. – Генерална скупштина УН усвојила Споразум о потпуној забрани нуклеарних проба.

1998. – Вође пробританских монархистичких протестаната и проирских римокатоличких републиканаца у Сјеверној Ирској сусреле се први пут лицем у лице од 1922, али није постигнут одлучујући пробој ка склапању мировног споразума у тој провинцији Велике Британије.

1999. – Од експлозије у једној стамбеној згради у Москви живот изгубило више од 60 људи.

2001. – Савјет безбједности УН укинуо СРЈ ембарго на увоз оружја који је уведен у марту 1998. године.

2001. – У Нигерији погинуло више од 160 људи, а 900 тешко рањено у масовним сукобима између хришћана и муслимана у граду Џос, административном центру савезне државе Плато.

2003. – Шведски министар спољних послова Ана Линд избодена ножем у трговачком центру у Стокхолму усљед чега је преминула дан касније. Убица Мијаило Мијаиловић осуђен је марта 2004. на доживотну робију. Виши суд у Стокхолму преиначио је пресуду и донео одлуку да је Мијаиловић ментално болестан и да га треба упутити на лијечење.

2008. – Суд у Холандији одбацио тужбу коју су против ове земље поднијеле породице жртава ратних дешавања у Сребреници 1995. године.

2010. – Умро Радомир Раде Марковић, позоришни, филмски, радио и ТВ глумац, професор Академије уметности у Новом Саду.

2011. – Више од 163 особе погинуле у несрећи брода са око 600 путника, који је потонуо у Индијском океану код обале Танзаније. Несрећу је преживјело 325 особа, а двије се воде као нестале.

(Агенције)

На фотографији: Разгледница Зворника, колекција М. Ивановића