Догодило се на данашњи дан, 15. август

 

1534. – Шпански монах Игнасио де Лојола у Паризу основао римокатолички језуитски ред, који је папа Павле Трећи признао шест година касније.

беопром

1769. – Рођен француски војсковођа и цар Наполеон Први Бонапарта, један од највећих освајача у историји, чији су походи измијенили Европу и окончали феудализам. Први пут се истакао 1793. у борби против Енглеза код Тулона, кад је у 24. години постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. потукао војску Аустрије, а 1797. укинуо Млетачку репубику. Послије похода на Египат, по повратку у Француску је – користећи незадовољство владавином Директоријума – у новембру 1799. државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као „први конзул“, а од 1802. као „доживотни конзул“. Реформисао је администрацију, просвјету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански закон, закључио конкордат с папом Пијем Седмим и привремено сузбио аспирације Велике Британије и Аустрије. Користећи успјехе, 1804. се прогласио царем, наставио освајања и завео апсолутистичку владавину. Побједама 1805. над Аустријанцима код Улма и руско-аустријском војском код Аустерлица, приморао је Аустрију на мир, а 1806. је заратио с Прусима, потукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао Пруску да потпише мировни уговор под веома неповољним условима. Потом је покушао да покори Шпанију и 1808. је брата Жозефа поставио за шпанског краља, а Аустрија је – охрабрена његовим тешкоћама на Пиринејском полуоству – поново окушала ратну срећу, али је послије тешког пораза код Ваграма 1809. приморана на нове територијалне уступке. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. су омогућиле потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом западне, средње и јужне Европе, а, покушавајући да покори цијелу Европу, 1812. се одлучио на инвазију Русије. Пораз који је тада доживио означио је почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је поразом 1813. код Лајпцига. Савезници су ушли у Париз крајем марта 1814, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба. Одатле се вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро 1821.

1771. – Рођен шкотски писац Волтер Скот, творац модерног историјског романа. Скупљао је и народне пјесме и писао епове из историје Шкотске. Превео је на енглески језик српску народну пјесму „Хасанагиница“. Дјела: романи „Веверли“, „Гај Манеринг“, „Старинар“, „Роб Рој“, „Ајванхо“, „Кенилворт“, „Квентин Дервард“, „Гроф Роберт“.

1888. – Рођен енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, познат као Лоренс од Арабије, археолог, истраживач, писац и ратник. Истакао се у борбама на Блиском истоку и Саудијској Арабији у Првом свјетском рату – кад је окупио Арапе, непријатељски расположене према Отоманском царству. Спретно користећи жељу Арапа за слободом, остварио је многе циљеве британске колонијалне политике.

1914. – Послије упада у Србију 200.000 аустроугарских војника у Првом свјетском рату Српска врховна команда је пребацила 180.000 војника у сјеверозападну Србију и израдила план за Церску битку. Захваљујући сјајној стратегији српске команде и неупоредивој храбрости српских војника, до 24. августа у Србији није остао ниједан аустроугарски војник, изузев 4.500 заробљеника. Церска битка је прва савезничка побједа у Првом свјетском рату, која је силно подигла углед српске војске и спријечила Аустро-Угарску да на вријеме концентрише трупе на руском фронту.

1914. – Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем дијелу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920, а радови – које је 1789. године започео градитељ Суецког канала Француз Фердинан де Лесепс, а САД преузеле 1901. – праћени су финансијским аферама, притисцима и војним интервенцијама.

1917. – Збаченог руског цара Николаја Другог Алексадровича Романова и његову породицу бољшевици су извели из резиденције у Царском Селу код Петрограда и отпремили у Сибир, гдје су их, према наређењу вође Октобарске револуције Владимира Иљича Уљанова, убили 1918.

1924. – Рођен енглески писац Роберт Окстон Болт, познат по популарним, интелигентно, али традиционално писаним драмама са вјештим заплетом, попут „Човјека за сва времена“ о животу Томаса Мора, једне од најбољих историјских драма писаних у 20. вијеку. Остала дјела: драме „Трешња у цвату“, „Тигар и коњ“, „Благи Џек“, „Браћа и сестре“, „Виват! Виват Регина!“, „Стање револуције“, филмски сценарији „Човјек за сва времена“ , „Лоренс од Арабије“, „Доктор Живаго“, „Рајанова кћи“.

1944. – У Другом свјетском рату формиран Корпус Народне одбране Југославије.

1947. – Акт о независности Британске Индије ступио је на снагу, којим су послије 180 година колонијалне владавине Велике Британије формиране Индијска Унија и Пакистан. Индијску Унију је махом насељавало хиндуистичко становништво, а Пакистан муслиманско. На југу је формиран доминион за острво Цејлон.

 

1948. – Јужна Кореја постала независна држава под називом Република Кореја, са предсједником Сингманом Ријем.

1950. – У земљотресу у сјевероисточној индијској држави Асам погинуло је више од хиљаду људи.

1960. – Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго.

1962. – Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, највишег врха у Европи, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.

1971. – Бахреин стекао независност послије вијека и по британске колонијалне власти.

1975. – У војном пучу убијен предсједник Бангладеша и отац независности те азијске земље шеик Мудџибур Рахман, који је послије стицања независности – у јануару 1972. – постао први премијер Бангладеша.

1990. – Предсједник Михаил Сергејевич Горбачов обновио совјетско држављанство добитнику Нобелове награде за књижевност руском писцу Александру Исајевичу Солжењицину, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад.

1994. – У Судану ухапшен и одмах изручен Француској Иљич Рамирес Санчес, познат као „Карлос Шакал“, један од водећих свјетских терориста.

1995. – Јапан је – 50 година послије окончања Другог свјетског рата на Пацифику – први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.

1997. – Лидери Грузије и њене побуњене провинције Абхазије договорили се да спорове ријеше мирним путем.

1998. – У најтежем појединачном терористичком нападу у Сјеверној Ирској, током скоро 30 година насиља, од експлозије аутомобила бомбе у мјесту Омаг у тој британској провинцији погинуло 29 људи.

2013. – Умро Славомир Мрожек, пољски књижевник, драматург и илустратор.

(Агенције)

На фотографији: Детаљ из Првог свјетског рата