Одрони стијена на путевима – како ријешити проблеме: Митровић: „Треба искористити постојеће податке које има Геозавод“

 

Драган Митровић, геолог, геотехничар у пензији и вишегодишњи директор Републичког завода за геолошка истраживања Републике Српске, дао је интервју за Српскаинфо, а поводом све учесталијих појава одроњавања стијенских материјала поред саобраћајница што је проузроковало велике материјалне штете и смртне случајеве. Такви инциденти, само у посљедњих годину дана, су се десили на магистралном путу Сарајево-Фоча у неколико наврата. Текст је објављен и на сајту Геозавода и преносимо га у цјелости.

У поменутом интервју, Митровић се укратко осврнуо на природу и карактер појава нестабилности дуж значајнијих путних комуникација у Републици Српској у теренима изграђеним од чврстих стијена, нарочито оних дуж стрмих, клисурастих долинских страна гдје се врло често дешавају одрони какви су били и у случајевима на поменутој саобраћајници. Таквих саобраћајница, са веома нестабилним косинама у засјецима и усјецима на простору Републике Српске има велики број. Нарочито проблематичне дионице путева су управо пут Сарајево-Фоча, између Доброг Поља и Миљевине, пут Сарајево-Соколац-Вишеград, Зворник-Хан Пијесак, Бања Лука-Мркоњић Град и још велики број краћих дионица дуж кањона Сутјеске, Неретве у горњем току, Дрињаче, Праче, Хрчавке и др.

Дакле, велики број наших путева, магистралних или регионалних, пролази кроз терене дуж ријечних долина, кањонског типа, изграђених од чврстих, јако испуцалих стијена, најчешће кречњака, склоних процесима нестабилности односно одроњавању, за разлику од других терена гдје су мекше стијене, у којима се углавном јављају клизишта.

Ма колико се путарска предузећа трудила да по том питању ураде нешто на заштити саобраћајница од одрона, углавном је то недовољно, а мишљења је и да је најчешће и погрешан приступ. Углавном се на заштити косина од одроњавања ради послије инцидентних ситуација или кроз редовно одржавање, на чему се углавном штеди односно нема средстава за неки вид заштите, умјесто да се у проблематику ове врсте укључе стручњаци различитих специјалности, а прије свега геолози геотехничари чија је оновна преокупација изучавање инжењерскогеолошких и геотехничких карактеристика стијена и њихова склоност ка клижењу односно одроњавању.

Као узроци настајања одрона, поред сложене геолошке грађе терена по коме су провучене саобраћајнице, често су то и неправилно засјечене падине при пројектовању и изградњи, дјеловање ерозионих процеса током експлоатације или сеизмолошки утицаји који су веома значајни у јако испуцалим теренима какви су на нашим просторима.

Све напријед наведено упућује на чињеницу да се појавама стабилности или боље речено нестабилности терена дуж саобраћајница треба посветити посебна пажња, како приликом пројектовања и изградње, тако и током експлоатације и одржавања, нарочито главних саобраћајница дуж Републике Српске. Свакако посљедњи трагични случајеви на путу Сарајево-Фоча су алармантни и треба да буду опомена прије свега доносиоцима одлука везаних за услове одвијања безбједног саобраћаја.

Осим што је неопходно коришћење геолошких, инжењерскогеолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карата као подлога при пројектовању саобраћајница, ови подаци су веома значајни и при експлоатацији односно одржавању путева и њиховој заштити од процеса нестабилности, прије свега клизишта и одрона.

Пројектовањем и изградњом путева не престају потребе за праћењем његове безбиједности односно заштитом и одржавањем у шта спадају и мониторинзи оцјене стабилности засјека, косина, усјека, тунела и сл., за шта је неопходно урадити намјенске студије и елаборате о стабилности косина дуж главних саобраћајница у Републици Српској са приједлозима заштите и превентивно дјеловање.

Такође, колега Митровић је објаснио да су терени на којима се дешавају одрони, углавном веома неприступачни, али проблеми се могу рјешавати комбинацијом теренског рада и коришћењем геолошких подлога, како постојећих тако и њиховом иновирањем уз ангажовање стручњака, специјалиста из области геотехнике.

Геолошки завод Републике Српске, има улогу да прави различите геолошке карте, као што су инжењерскогеолошке, хидрогеолошке, сеизмолошке, карте склоности терена ка клижењу и др. Оне су општег карактера и могу се користити као основа за детаљне специјалистичке карте и добра су основа за израду горе поменутих студија и елабората.

Као добар примјер могућности коришћења поменутих карата је чињеница да је у Геолошком заводу у току израда основних инжењерскогеолошких карата. Раније је урађена Основна инжењерскогеолошка карта Републике Српске 1:300 000, затим Основна инжењерскогеолошка карта 1:100 000 лист Бања Лука, обје са пратећим тумачима, а у финалној изради је и Основна инжењерскогеолошка карта 1:100 000, лист Фоча са пратећим тумачем. На овој посљедњој је управо приказано подручје магистралног пута Сарајево-Фоча као подручје са могућношћу појава нестабилности због веома стрмих падина, сложене геолошке храђе и велике испуцалости стијенског материјала.

Овдје треба бити и самокритичан и рећи да ове карте до сада нису биле довољно „видљиве“ и да се ради на томе да оне у скорије вријеме буду доступне будућим корисницима прије свега планерима, пројектантима грађевинцима, хидротехничарима и др.

Једно од питања у интервуу је било и зашто те карте нису прије урађене, на шта је колега Митровић одговорио да због недостатка средстава није било могуће их раније урадити с једне стране и недостатка одговарајућег специјалистичког кадра геотехнике с друге стране, док их развијене земље већ имају урађене – објаснио је он.

На питање да ли је то требало урадити и прије, одговорио је: Наравно, али ми каснимо у свему, па онда између осталог и у томе.

(Извор: Српскаинфо, Геозавод)