Извоз у 2025. години пао за 42 милиона КМ – текстилна индустрија у БиХ у колапсу
У првој половини ове године укупна вриједност извоза индустрије текстила, одјеће, коже и обуће из Босне и Херцеговине износила је 811.369.705 КМ, што представља пад од 42.383.556 КМ у односу на исти период лани, док наши саговорници истичу да се овакав тренд може очекивати и у наредном периоду, те да је ова грана привреде доживјела суноврат.
„С друге стране, увоз производа из овог сектора у истом периоду износио је 1.162.214.393 КМ, што је повећање од 6.261.945 КМ у односу на прво полугодиште 2024. године, када је увоз износио 1.155.952.448 КМ“, подаци су Спољнотрговинске коморе БиХ.
Укупан промет спољнотрговинске размјене у сектору текстила, одјеће, коже и обуће у БиХ у првих шест мјесеци ове године износио је 1.973.584.098 КМ. У поређењу с истим периодом претходне године, када је размјена износила 2.009.705.709 КМ, то представља пад од 36.121.611 КМ.
„Покривеност увоза извозом у овом сектору износила је 69,81 одсто, што и даље указује на негативан трговински салдо, али и на присуство домаће производње на извозним тржиштима. Међутим, пад извоза сигнализира озбиљне проблеме, међу којима су повећана конкуренција, неповољни тржишни услови те интерни фактори који утичу на пад производње и извоза“, казали су из Спољнотрговинске коморе БиХ.
Радован Пазуревић, власник компаније „Санино“ из Дервенте, у разговору за „Независне новине“ истакао је да се тренд пада физичког обима производње, али и наруџби, наставља, те да је ова грана привреде доживјела суноврат.
„Нажалост, није дошло ни до минималне стабилизације када је ријеч о новим уговорима. Улазимо у изузетно неизвјестан период. Посла је веома мало, а јако је тешко пронаћи доброг и одговорног партнера“, казао је Пазуревић.
Наводи да су многе компаније у Републици Српској технолошки достигле европски ниво, али упозорава да је тренутна ситуација забрињавајућа.
„Велики је изазов како задржати сав тај технолошки напредак у оваквим условима“, рекао је Пазуревић.
Додаје да у његовој фирми, упркос недостатку посла, није било отпуштања радника.
„Организовали смо прерасподјелу посла тако да, гдје је раније радио један радник, сада раде два. Веома је тешко оставити некога без посла“, појаснио је Пазуревић.
Што се тиче опоравка тржишта, Пазуревић истиче да су све очи упрте у свјетске економске лидере и глобална кретања, која ће у великој мјери одредити даљи развој ситуације у домаћој текстилној индустрији.
Игор Гавран, економиста, истиче да је овако значајан пад вриједности извоза јако негативан, а, нажалост, како каже, свједоци смо затварања неких погона, те истиче да се може очекивати и даљи пад.
„С друге стране, повећање увоза није у директној вези јер структура нашег извоза и увоза у овом сектору јако су различите. Ми углавном по ниским цијенама извозимо производе престижних свјетских брендова, који се онда негдје друго продају по баснословним цијенама, а увозимо робу широког асортимана и свих категорија. Раст вриједности увоза не мора значити и раст количинског увоза у истом проценту јер цијене расту, али ипак је негативан, и било би пуно боље да домаће капацитете користимо и за снабдијевање домаћег тржишта финалним производима с домаћим брендовима. Овај сектор већ дуже времена је у тешкој позицији због притиска да цијене буду што ниже, а трошкови им расту, посебно енергије и плаћа“, казао је Гавран.
Додао је да БиХ има јако важну улогу у овом сектору на свјетском тржишту, а посебно у Европи, али смо, како истиче, нажалост експлоатисани као јефтин, а квалитетан произвођач, док профит убире неко изван БиХ.
„А наши купци, умјесто да бирају домаће брендове, ‘падају у несвијест’ кад се најави отварање неког страног бутика с робом често пуно нижег квалитета од оне коју могу произвести домаће фирме“, закључио је Гавран.
(Извор: Независне)