Обиљежене 33 године од страдања Светог новомученика Митрополије зворничко-тузланске дјетета Слободана Стојановића
У храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника служена је данас света литургија и ломљен славски колач поводом 33 године од страдања новомученика Епархије зворичко-тузланске дванаестогодишњег Слободана Стојановића Доњокаменичког.
Након свете литургије и ломљења славског колача у храму Светог ђакона Авакума, цвијеће и вијенце на мјесном гробљу у Дрињачи положили су породица и пријатељи, представници града Зворника, те опшина Осмаци, Сребрница и Братунац, као и грађани.
Цвијеће на гробно мјесто Слободана Стојановића положили су и представници Мисије ОЕБС-а у БиХ.
Свештеник храма Светог ђакона Авакума Марко Данојловић рекао је да је порука и са свете литургије и са гробног мјеста Слободана Стојановића и са сваког српског страдалног мјеста порука љубави, истичући спремност за опрост свима онима који су учинили недјело над овим недужним и невиним дјететом.
„Међутим, ми смо тај корак учинили, али они који би требало да затраже опроштај никако да направе први корак према нама, па је уједно и порука да очекујемо да напокон направе тај корак према нама, јер је то корак који је битан за заједничко грађење живота у БиХ, односно у Републици Српској“, рекао је новинарима сештеник Данојловић.
Свештеник Данојловић је пожелио добродошлицу предстваницима Мисије ОЕБС-а и свима из међународне заједнице који фигурирају на овим просторима, замоливши их да пренесу својим претпостављенима да и они дођу и да чују и увјере су у другу, српску, страну приче.
„Реците им, исправите ме ако гријешим, да ли је и на једно мјесто у БиХ гдје су Срби поубијани дошао било који представник из реда другог народа, чији су сунарoдници правили злочине над недужним срским народом, затражио опроштај, како би на бази тога могли да говоримо о истини“, рекао је свешеник Данојловић.
Градоначелник Зворника Бојан Ивановић рекао је да су се родбина, пријатељи, комшије и саборци окупили овдје у Дрињачи у славу и част малог Слободана који је мечен и убијен на свиреп начин у настрашнијим мукама.
„Поред Слободанове жртве, присјетили смо се свих ониј који су дали своје живоре за слободу коју данас уживамо и зато се њихова жртва не смије никад заборавити“, рекао је Ивановић и поручио да се овакве и сличне трагедије више нигдје и никада не дешавају, без обзира на вјеру и нацију.
Начелник општине Сребреница Милош Вучић рекао је да је од мноштва злочина над српским народом у Подрињу и генерално у Републици Српској овај над Слободаном Стојановиће добио судски епилог кроз казну, какву такву, а која наравно није нити може бити довољна.
„Окупили смо се да одамо почаст и свим жртвама у Подрињској регији због којих сви останемо без ријечи и не знамо шта можемо учинити, али најмање што можемо јесте да се присјетимо свега онога што је српски народ дао за опстанак и стварање Републике Српске“, рекао је Вучић.
Истичући да је одбрана Републике Српске у миру обавеза свих Срба у Републици Српској која је једини гарант очувања српског народа на овим просторима, Вучић је нагласио да, ако не будемо цијенили оно што имамо, неко једва чека да то узме и присвоји себи.
Он сматра да долазак представника ОЕБС-а сам по себи није довољан, али треба истрајати и упућивати позивнице и наглашава да долази вријеме када ће се неке околности мијењати и да ће срспке жртве имати дио пажње и признања и од оних од којих то до сада нису имале.
Никола Црквењаш, Слободанов сестрић, рекао је да му је драго да се окупио велики број људи у сјећању на малог Слободана.
„Драго ми је што сваке године све више људи долази да се поклони сјенима малог Слободана, маминог брата и на мог ујака, јер то показује да се срски народ држи јако и чврсто и да смо ту једни за друге – рекао је Црквењаш.
Дванаестогодишњег Слободана Стојановића убила је у јулу 1992. године у насељу Каменица код Зворника Елфета Весели, припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље и Каменица такозване Армије БиХ.
Слободан Стојановић је страдао када се, након што је избјегао са родитељима, вратио у своје село Каменицу да одвеже пса који је у дворишту остао везан. Слободан се више никад није вратио.
Његово тијело пронађено је у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНК анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи.
Према налазима патолога Зорана Станковића, дијете је свирепо убијено, стомак му био пререзан у облику крста и имао је видне повреде главе.
За свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића, које је почињено 1992. године, у првостепеном поступку осуђена је Елфета Весели на десет година затвора, да би другостепеном пресудом, која је изречена децембра 2019. године, Апелационо веће суда БиХ повећало казну на тринаест година.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, по избијању грађанског рата Елфета Весели придружила се јединици Насера Орића, учествујући у диверзантским акцијама муслиманских снага у Подрињу.
Након рата отишла је у Швајцарску гдје је провела 20 година, избегавајући правду.
(Инфо Бирач, агенције)
ФОТО: Инфо Бирач
