Пољопривреда у запећку: Села све празнија, а цијене воћа и поврћа драстично расту

 

Пуста села постају све чешћа појава у БиХ – око 500 села сабласно је празно, у њима више нико готово не живи, 1.500 их има мање од 10 становника. Поља и ливаде зарастају у шуме, док млади људи траже боље прилике негдје другдје. Села одумиру, а с њима и БиХ пољопривредна производња.

И док млади бјеже са села не видећи перспективу у пољопривреди, цијене воћа и поврћа драстично расту. Производи се мање, а и оно што се засадило ове године односи суша. Екстремне температуре, дуготрајне суше и промјењиви климатски обрасци све више погађају БиХ пољопривреду – земља се исцрпљује, приноси падају, а производња постаје неизвјесна.

– Екстремне температуре довеле су до тога да су сви природни и технолошки механизми готово онемогућени. Нисмо једина држава погођена овим проблемима – ријеч је о глобалном изазову. Ипак, неке земље успијевају понудити адекватније одговоре – казао је за Н1 Јасмин Грахић, продекан за наставу на Пољопривредно-прехрамбеном факултету УНСА.

Наглашава да БиХ покушава одговорити изазовима, али сматра да би се то морало догађати много брже и системски.

– Морамо се ослонити на оно што кажу знаност и струка. Све су тежи услови за мотивисање људи да се баве пољопривредом. Цијена производње изравно је повезана с радном снагом, а ње дефинитивно недостаје. Пољопривредници су све старији, а млади се ријетко одлучују замијенити их – упозорава.

Говорећи о актуалним цијенама на тржницама, Грахић истиче да су оне комплексан проблем.

– Производња из хобија, колико год била позитивна, не утиче на тржишне цијене. Људи знају да је лијепо произвести храну на својој земљи, али с друге стране присутна је тежња ка лакшем, угоднијем начину живота – истиче он.

Напомиње да падавине које су забиљежене током сезоне нису биле довољне да поправе стање.

– Земља тренутно гори, остајемо без воде. Кукуруз би могао имати добру сезону јер је нешто отпорнији, али одржавање поврћа јако је тешко. Све предиспозиције упућују на то да ће цијене хране расти – наводи.

Ипак, позитиван тренд је видљив – број регистрованих пољопривредних произвођача расте.

– То показује да интерес постоји, али држава мора хитно порадити на стварању бољих услова и осигуравању конкретне подршке људима који се баве производњом хране. Без тога пољопривреда ће постати још несигурнија, а посљедице ћемо сви осјетити – закључује Грахић.

Чињеницу како се БиХ празни најбоље је прије неколико година илустровала фотографија Милоша Поповића, истраживача Института за сигурност и глобална питања (ИСГА) Универзитета у Лајдену, која показује мјеста у БиХ с популацијом испод 100 становника.

Најтежа је ситуација на подручју Босанског Петровца, Шамца, Кључа, Санског Моста, Гламоча, Купреса, Љубиња, Берковића, Фоче, Калиновика…

Поповић већ годинама на друштвеним мрежама X и Фејсбук објављује занимљиве карте везане не само уз регију већ и Европу те свијет.

Мапирао је мјеста у БиХ у којима више не живе малољетници, млади испод 17 година. Карта показује поражавајуће податке – чак 8% свих катастарских насеља нема ниједног малољетника.

Ријеч је о 804 насеља која улазе у састав више од 90 опшина или градова у БиХ, а према подацима, најлошија је ситуација у општини Вишеград, гдје чак 62 мјеста немају ниједног малољетника, потом слиједи Требиње (53), Рогатица (41), Горажде (38), Коњиц (35), Рудо (33), Соколац (32), Фоча (31).

Како села нестају, потврдили су и подаци с пописа 2013. по којима у 1.486 села у БиХ живи мање од 10 становника. Око 500 села у БиХ сабласно је празно, у њима не живи више нико. За такву ситуацију можемо “окривити” више фактора.

Ту је, наравно, рат, миграције село – град, а посљедњих неколико година и прави егзодус радно способног становништва из села у земље ЕУ.

Зашто?

Већина ће вам рећи да се на селу, једноставно, није исплатило радити, нема никакве аграрне стратегије или потицајне политике, премија…, тако да мала пољопривредна газдинства нису способна бити конкурентна и остварити профит.

(Извор: Српскаинфо)