Од црвене Дрине до спалионице отпада – Еколог из Зворника упозорава на загађење Подриња које се скрива од јавности

 

Ни двије недјеље након загађења ријеке Сапне код Зворника и помора рибе у овој притоци Дрине, не стишава се бура због овог еколошког акцидента, изазваног цурењем муља из фабрике ,,Нова Алумина”. Локално становништво је узнемирено, јер ово није први пут да муљ са честицама боксита загади ријеку.

Жељко Видаковић, еко активиста и планинар из Зворника упозорава на све чешће атаке на животну средину у Зворнику и околини, али и на интертност грађана и организација, које, како каже, много тога прећуткују, јер су због страха подлегли аутоцензури.

Како каже, разочаран је и реакцијом локалног риболовачког удружења ,,Бистро” које је на друштвбеним мрежама објавило фотографије црвене Сапне и вијест о помору рибе.

– Након загађења Сапне огласили су се саопштењем у коме тврде да се помор рибе у ријеци десио у,,услед ниског водостаја и високих температура воде”, уз формулацију да су угинуће рибе проузроковале ,,отпадние воде”, као да је реч о фекалним водама из околних насеља. Нигђе не спомињу загађивача И извор загађења – каже Видаковић за Српскаинфо.

Он поручује да ово није први пут да предузеће, које се данас зове “Нова Алумина”, а које има дугу традицију, озбиљно угрожава природу.

– Еколошки акциденти на територији Града Зворника и у Подрињу све су чешћи и то је забрињавајуће – каже Видаковић.

Оно што додатно уноси немир је чињеница да нема озбиљних званичних истрага о овим ексцесима.

-Истраге су неопхопдне, не само како би се санкционисали одговорни, већ, што је много важније, како би јавност сазнала истину и праве узроке ових догађаја – поручује Жељко Видаковић.

А стиче се утисак, додаје он, да се много тога крије од јавности. Објашњења, ако их буде, најчешће су изнуђена и прилично неувјерљива.
Непотписана саопштења ,,Нове Алумине”

Видаковић подсјећа да је прије пола године, приликом загађења Дрине, када је ријека текла црвена, Нова Алумина то загађење правдала отапањем снега.

– Сада након загађења реке Сапне имамо опет званично саопштење којим се загађење правда пуцањем некаквог дихтунга на цјевоводу. Некадашња фабрика ,,Бирач”, а данашња ,,Нова Алумина” спада у ред највећих индустријских постројења изграђених у СФРЈ, са озбиљним нивоима технолошког процеса производње али и заштите, па би самим тим било потпуно наивно узимати ,,здраво за готово” ова непотписана саопштења – каже Видаковић.

Он се пита да ли је могуће да се сада, по први пут за 47 година рада фабрике, отапа снег и пуцају дихтунзи.

Како каже, додатно забрињава и чињеница да се компанија “Нова Алумина” оглашава непотписаним саопштењима, те јавност не зна да ли иза таквих тврдњи стоје стручњаци и инжењери компаније или искључиво менаџмент који тиме само медијски санира насталу штету.

– Такође, индикативно је и да се компанија огласила тек током дана, након што су на друштвеним мрежама осванули снимци загађења Сапне, иако и сами тврде да се пуцање фамозног дихтунга и загађење догодило током ноћи. Зашто онда нису алармирали надлежне и упознали јавност већ у раним јутарњим часовима – пита се Видаковић.

Он истиче да је фабрика ,,Бирач”, односно ,,Нова Алумина”, као највећи извозник у БиХ значајан носилац опстанка И развоја, не само за Зворник и Подриње већ за цijелу Републику Српску.

–Рад фабрике се не смије доводити у питање, фабрика мора подржавати локалну заједницу и локална заједница фабрику. Међутим, то не значи да се природа меже некажњено угрожавати и да се битне информације од јавног интереса могу скривати од јавности – каже Видаковић.

Копи пејст пројекат за спалионицу отпада

Он додаје да угрожавање ријека није једини еколошки изазов у овом дијелу Републике Српске.

Подсјећа да су 2020. године локална удружења, активисти и грађани успјели да спријече изградњу спалионице опасног медицинског отпада у густо насељеном подручју Каракаја код Зворника, што је, како каже, била велика победа за грађане. Али, прича о спалионици није стављена ад акта.

– Сада имамо и званичну најаву да ће фабрика ,,Нова Алумина” градити спалионицу отпада за своје потребе, коју представљају као енергану. Та тема је комплексна и захтијева широку дискусију и у локалној заједници али и међу научном заједницом. Нажалост, за сада не видимо спремност за такву врсту приступа и за широки друштвени дијалог, што је изузетно штетно, јер ће изродити неповерење у све одлуке које се доносе у Новој Алумини и које се буду доносиле у будућности – каже Жељко Видаковић.

Зворником круже све гласније приче да ће се у будућој спалионици спаљивати не само отпад произведен у Републици Српској, већ да ће се отпад увозити и из трећих земаља и завршавати у енергани Нове Алумине.

– Један од докумената компаније из 2023. године, а тиче се управо пројекта спалионице то јест енергане, показује сву неозбиљност у приступу теми, јер је документ невјешто састављен са доста израза из хрватског језика, што указује да је потенцијално реч о “копи-пасте” студији састављеној на брзину – наводи Жељко Видаковић.

Он подсјећа да су током прошлогодишњег пожара на старој депонији у Каракају покрај обале Дрине све надлежне институције данима ћутале, све док им није упућен допис за захтјевом да се огласе.

– Тек онда смо сазнали да се и воће и поврће из тог подручја може сматрати контаминираним. Мјерења загађења нису извршена иако је пожар горио данима, што опет показује незаинтересованост и немар надлежних институција. Не би требало искључити ни фактор страха и аутоцензуре код представника институција који би требало да се баве тим питањима – иситче Видаковић.
Рудник у црквеној порти

У Зворнику је врло актуелно и питање концесија за рударење на оближњој планини Мајевици. У сарадњи са грађанима из Угљевика, Бијељине и Лопара, и Зворничани су сакупљали потписе за петицију упућену Народној скупштини Републике Српске, како би се ставио мораторијум на рударење литијума на Мајевици.

– На територији Зворника даване су концесије на геолошка истраживања предузећима која само фиктивно постоје и која се баве израдом веб сајтова, и без информисања јавности и упознавања локалне заједнице са том темом – тврди Видаковић.

– Уколико је списак истражних локација тачан, једна од истражних тачки је и порта храма СПЦ у мјесту Ораовац код Зворника, а постоји и низ других нелогичних локација. Све то указује да постоји могућност да и није ријеч о стварној намјери вршења истраживања, већ да се ради о добијању концесија зарад касније ,,препродаје” истражних права, а по геолошким подацима и истраживањима још из времена СФРЈ – каже Жељко Видаковић.

Он истиче да све наведено отвара велика питања, а решења нема без транспарентности И без јасних одговора. Развијена свест и активно учешће грађана су кључ очувања природе и заштите животне средине.

– Уколико се настави овим путем, повјерење грађана у институције, привреду и струку ће бити трајно разорено. А друштво без повјерења је друштво без будућности – закључује Жељко Видаковић, еко активиста и планинар из Зворника.

Извор: Српска инфо