Догодило се на данашњи дан, 9. јул

1441. – Умро фламански сликар Јан ван Ајк, један од највећих европских сликара 15. вијека, зачетник ренесансног реалистичког сликарства у сјеверној Европи, творац фламанске сликарске школе. Међу првима је почео да слика уљаним бојама и спојио је готску компоненту с духом ренесансе, откривајући свијет чула и исказавши врхунско мајсторство у сликању детаља које је складно уклапао у цјелину. Прославио се осликавањем олтара у катедрали у Гану и израдио је низ изузетних портрета, исказавши ријетко умијеће дочаравања флуида ваздуха и свјетлости која облива предмете, чиме је натуралистичке елементе слике бојио атмосфером поетског сновиђења.
1519. – Шпански освајач Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, гдје је основао град Вера Крус и започео освајање Мексика, које је окончао 1521. уништењем царства Астека.
1762. – Абдицирао руски цар њемачког поријекла Петар Трећи Фјодорович Романов, који је владао само неколико мјесеци. Дворском преврату је претходило незадовољство лабилним Петром Трећим, које је кулминирало срамним окончањем седмогодишњег рата с Пруском, кад је пруски утицај постао пресудан у руској унутрашњој и спољној политици. Завјереници су придобили царску гарду, Сенат и Свети синод Руске православне цркве и присилили цара на абдикацију, потом га ухапсили и отровали на основу наредбе његове супруге Катарине Друге Алексејевне, познате као царица Катарина Велика.

1810. – Француски цар Наполеон Први Бонапарта анектирао Холандију послије абдикације с пријестола те земље његовог брата Луја Наполеона.
1816. – Конгрес у Тукуману објавио независност Уједињених провинција Рио де ла Плате од Шпаније.
1877. – У Вимблдону почео први тениски турнир.
1879. – Рођен италијански композитор Оторино Респиги, ђак Николаја Андрејевича Римског-Корсакова, који је стварао дјела раскошних оркестарских боја, углавном у импресионистичком маниру. Дјела: „Грегоријански концерт“ за виолину и оркестар, симфонијске поеме „Римске пиније“, „Римске фонтане“, „Римски празници“, опере.
1913. – Побједом српске војске над бугарским трупама завршена Брегалничка битка, што је било одлучујуће за побједу Србије, Црне Горе и Грчке у Другом балканском рату против Бугарске.1916. – Рођен енглески државник Едвард Хит, вођа Конзервативне партије од 1965. до 1975. Као премијер Велике Британије од 1970. до 1974. увео је земљу у Европску економску заједницу.
1922. – Американац Џони Вајсмилер препливао 100 метара за 58,6 секунди, поставши први човјек којем је требало мање од минута да преплива ту дионицу.
1932. – Умро амерички проналазач Кинг Кемп Жилет, који је изумио ножић за бријање, код нас познат као „жилет“, према француској верзији његовог презимена.

1941. – У Бањички логор – који је у Другом свјетском рату у касарни 18. пјешадијског пука бивше југословенске војске у Београду основала њемачка окупаторска власт – доведен је први затвореник. У регистар логора, који је радио до октобра 1944, уписано је 23.637 затвореника, али се посредно може закључити да је бројка знатно већа, јер је у Јајинцима, гдје су стријељани логораши из тог логора, са Старог Сајмишта и других затвора убијено најмање 70.000 људи.
1941. – Усташе у Другом свјетском рату у Керестинцу код Загреба стријељале антифашистичке борце и публицисте Божидара Аџију, Огњена Прицу и Отокара Кершованија.
1944. – Предсједник избјегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић упознао свјетску јавност путем Радио-Лондона о споразуму који је склопио с маршалом Јосипом Брозом Титом.
1960. – Совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов упозорио САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају совјетске снаге подржати кубански народ.
1963. – Потписан споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Сјеверни Борнео. Двије године касније Сингапур је иступио из Малезије.
1996. – Руске снаге обновиле операцију у Чеченији послије поновног избора Бориса Николајевича Јељцина за предсједника Русије.
1997. – Америчком боксеру тешке категорије Мајклу Тајсону изречена једногодишња забрана изласка на ринг и казна од три милиона долара зато што је током меча за титулу свјетског првака ујео за уво свог противника Ивандера Холифилда.
1999. – Умро српски историограф Федор Никић, оснивач Музеја фрушкогорских манастира. Универзитетску каријеру је почео у Београду под окриљем професора Слободана Јовановића, а наставио у Суботици на Правном факултету. Бавио се уставним правом, мањинским питањем и црквеном реформом. Написао је више дјела, укључујући „Локалне управе Србије у 19. и 20. веку“.
2006. – Код Нијагариних водопада свечано откривен споменик великом српском научнику Николи Тесли.
2008. – НАТО са Албанијом и Хрватском потписао Протокол о приступању.
2011. – Јужни Судан свечано прогласио независност, послије 50 година сукоба са сјеверним дијелом земље у којима је погинуло више од два милиона људи. Независност Јужног Судана резултат је мировног споразума из 2005. којим је окончан грађански рат.

(Агенције)
На фотографији: Концентрациони логор у Бањици


