Све више тата у породилишту у Републици Српској
Све већи број очева у Републици Српској одлучује да буде присутан на порођајима својих партнерки, пишу Независне. Тако је у току прошле године било њих 483, што представља раст од скоро 10 одсто у односу на претходну годину.
Наиме, како су за „Независне новине“ казали из Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ РС, овај тренд показује повећану укљученост мушкараца у најинтензивније тренутке рађања новог живота.
„За присуство оца на порођају потребно је само да трудница лично поднесе захтјев и од документације је потребна лична карта. Наглашавамо да се захтјев за присуство на порођају односи на присуство особе од повјерења, а не искључиво оца, али у пракси се најчешће сусрећемо да је на порођају присутан отац“, казали су из УКЦ РС.
Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, за „Независне новине“ истиче да присуство партнера на порођају не би требало да буде изузетак, нити додатна подршка, већ природан наставак блискости, повјерења и заједничког родитељства.
„Када мушкарац стоји уз своју партнерку у том најинтензивнијем тренутку, он је не спасава, не преузима главну улогу, већ једноставно остаје. Он је присутан, доступан и, прије свега, показује способност да види све што порођај јесте. Да види да је то и напор, и бол, и снага, и страх, и неизвјесност, и огромна потреба жене да не буде сама. У тим тренуцима, многим женама управо то постаје најважније – да је поред њих неко познат, неко ко зна како да дише, ко неће постављати питања, већ ће држати простор сигурности у хаосу који завлада. Тада присуство вољене особе није само утјеха, то је оно што им помаже да остану повезане са собом, да се не изгубе у систему, мислим првенствено на медицински систем, и да знају да их неко види док пролазе кроз нешто што је тешко и замислити, а камоли доживјети“, казала је она.
Како додаје, за мушкарце је то можда први пут да јасно виде кроз шта жена заиста пролази, без уљепшавања и препричавања.
„И то мијења перспективу. Више то нису само ‘мама и беба у болници’, док отац негдје чека вијести. Отац је ту – види, осјети и разумије. И тада се нешто помјери. Однос се продубљује, расте поштовање и рађа се нова, тиха блискост. Посебно бих вољела нагласити да овакви тренуци код нас, у Босни и Херцеговини, имају додатну вриједност. У друштву гдје се мушка улога и даље често веже за дистанцу, рационалност и контролу, присуство мушкарца на порођају има посебно значење. Јер када мушкарац уђе у порођајну салу, он излази из улоге посматрача и постаје свједок нечега што дубоко обликује његов однос са партнерком, али и са дјететом које долази“, казала је Савановић Зорићева.
Како је казала, не мора знати шта да каже, не мора знати како да помогне – довољно је да остане.
„А то ‘остати’ уз жену када јој је најтеже, има већу тежину од свих ријечи. Да дијете дође на свијет гледајући двоје људи који се не боје блискости, који су способни бити једно другом ослонац и када не знају како ће све изгледати – то остаје, не као успомена, него као темељ. И можда је баш то један од најбољих начина да породица започне – из заједништва, а не из подјеле задатака“, казала је Савановић Зорићева.
Један од очева који је присуствовао породу своје супруге истиче за „Независне новине“ да је то планирао од самог почетка.
„Од самог почетка знао сам да ћу присуствовати порођају – мислим да је то потпуно природно. Наравно, свако има своје мишљење, а неки мужеви нису психички спремни и тешко поднесу тај тренутак. Чуо сам и за очеве који су падали у несвијест. Ипак, ја сам мишљења да супруга и ја заједно добијамо дијете, па зашто би она у томе била сама“, казао је он.
Како је додао, примијетио је да је било много очева који су присуствовали порођају.
„Нисам био једини. Моја супруга се брзо породила и, срећом, није било већих компликација. Оно што ми највише остаје у сјећању јесте први контакт са бебом, који је непроцјењив, јер сам имао прилику да држим дијете одмах након рођења. То је искуство које би сваки родитељ требало да доживи“, казао је овај поносни тата.
(Извор: Независне)