Задуженост по становнику у Српској већа од 3.700 КМ

 

Задуженост по становнику закључно са крајем прошле године у Републици Српској је 3.718 КМ, наводи се у извјештају о стању у банкарском сектору за претходну годину Агенције за банкарство РС, који ће бити разматран на наредној сједници Народне скупштине РС.

У извјештају се наводи да је, према посљедњој објави Завода за статистику РС, број становника у Српској 1.114.819, а укупан износ кредита датих становништву 4,14 милијарди КМ, што даје кредитну задуженост по становнику у РС у износу од 3.718 КМ.

Током 2023. године задуженост по становнику у Српској је износила 3.340 КМ, што значи да је за годину дана задуженост по становнику порасла за око 378 КМ.

„Укупни кредити дати становништву које су пласирале банке из Републике Српске и организациони дијелови банака са сједиштем у ФБиХ који послују на подручју Републике Српске на крају прошле године износе 4,4 милијарде КМ и већи су за 407,9 милиона КМ или 10% у односу на крај 2023. године. Од укупних кредита становништву, банке из Републике Српске пласирале су 3,3 милијарде КМ или 74,6% укупних кредита становништва, док су пословне јединице банака чије је сједиште у ФБиХ пласирале 1,1 милијарду КМ или 25,4% укупних кредита становништва“, пише у извјештају.

Додаје се да су краткорочни кредити дати становништву већи за 3,6 милиона КМ или 1% у односу на крај 2023. године и чине 6,4% укупних кредита датих становништву.

„Дугорочни кредити дати становништву већи су за 404,3 милиона КМ или 11% у односу на крај 2023. године и чине 93,6% укупних кредита датих становништву. У структури укупних кредита становништву, краткорочни кредити за општу потрошњу чине 5,2% укупних кредита датих становништву и већи су за 1,7 милиона КМ или 1% у односу на крај 2023. године. У структури укупних кредита становништву, дугорочни кредити за општу потрошњу чине 62,8% укупних кредита датих становништву и већи су за 265,7 милиона КМ или 11%. Кредити за стамбене потребе (краткорочни и дугорочни) чине 28% укупних кредита датих становништву и већи су за 155 милиона КМ или 14,3% у односу на крај 2023. године. Кредити за обављање дјелатности (краткорочни и дугорочни) чине 4,1% укупних кредита датих становништву и мањи су за 14,3 милиона КМ или 7,3% у односу на крај 2023. године“, стоји у извјештају.

Укупни приходи банака износили су 744,2 милиона КМ и већи су за 94 милиона КМ или 14% у односу на исти период 2023. године.

Када су у питању укупни расходи банкарског сектора, они су износили

474,5 милиона КМ и већи су за 33,3 милиона КМ или 8%, у односу на исти период 2023. године.

„Све банке су исказале нето добит у укупном износу од 247,2 милиона КМ која је већа за 57,9 милиона КМ или 31%, у односу на исти период 2023. године“, наводи се у извјештају Агенције за банкарство РС.

Економиста Миленко Станић каже за „Независне новине“ да је тек у претходне двије године дошло до ситуације да су депозити становништва већи у односу на кредите.

„То се раније није дешавало. Становништво тим депозитима једним дијелом финансира привреду и јавни сектор. Међутим, ситуација се промијенила и много је већи број кредита у односу на депозите јер становништво мање штеди, преживљава и узима све више кредите за општу потрошњу. Банке основни извор прихода остварују од активних и пасивних каматних стопа. За кредите је од седам па до 10,12 одсто, док је за депозите до три одсто. Е та разлика је главни приход банака. Такође, нема велике конкуренције и тај недостатак конкуренције је довео до тога да те банке имају велику добит“, нагласио је Станић.

(Извор: Независне)