Мине и даље пријетња за 93.000 грађана у 110 општина – у Зворнику очишћено нешто више од половине минираних површина

 

Под директном угрожености од мина живи око 93.000 становника БиХ, у око 110 угрожених локалних заједница, показују посљедњи подаци надлежних. пишу Независне.

У Приједлогу плана активности противминског дјеловања у БиХ за 2025. и 2026. годину закључује се да посла на рјешавању овог проблема има још, скоро 30 година како су завршена ратна дејства.

У овом документу, чији је аутор Центар за уклањање мина у БиХ (БХМАЦ), наглашено је да БиХ спада у ред земаља које се суочавају са великим минским проблемом.

„Према извршеним процјенама у јануару 2025. године сумњива опасна површина на мине у БиХ износи 822,87 км квадратна, што представља 1,6 одсто у односу на укупну површину БиХ“, навели су из БХМАЦ-а.

Када је у питању величина сумњиве опасне површине у јануару 2025. године, на ФБиХ се односи 655,33, на Брчко дистрикт 10,35, те на Републику Српску преосталих 157,19 квадратних километара.

Драган Кос, помоћник директора Републичке управе цивилне заштите, Сектор за деминирање, истиче да су, када је ријеч о сумњивим подручјима у Српској, процјене да је ријеч о око 65 шумских површина. То су, како је нагласио, подручја која су зарасла у средњу и високу вегетацију.

„Сва подручја за која смо имали податке да су контаминирана, обиљежена су. С тим да постоји неовлаштено уклањање минских знакова. Добро је што већина људи, који живе у близини, за то зна, те се понашају одговорно, биљеже то на свој начин“, рекао је Кос за „Независне новине“.

Према његовим ријечима, када говоримо о сумњивим површинама, у процентима су то у првом реду Теслић и Добој, али и општине као што су Крупа на Уни, Чајниче, Рогатица и Пале.

„Тренутно наши тимови раде на веома тешком терену у општини Трново“, истакао је Кос.

У бази података Центра за уклањање мина у БиХ у оперативној употреби су још 8.673 минска записника о минским пољима, док је од почетка деминирања уклоњена минска опасност на 10.408 минских записника.

Минска поља у БиХ, како тврде у БХМАЦ-у, карактерише релативно мали број мина.

„Врло често се јављају групе мина или појединачно постављене мине обично непознатог распореда. Проблем представља квалитет минских записника према којима се у великом броју случајева не може утврдити тачна локација минског поља, облик и распоред мина на терену“, навели су из БХМАЦ-а.

Како су додали, недоступни, односно нефункционални записи о минским пољима, све тежа идентификација преосталих минских поља која су углавном у брдско-планинским подручјима, те недостатак релевантних информација због протека времена, отежава идентификацију сумњивих подручја.

У БиХ у 2024. години, како наводе из БХМАЦ-а, није било минских несрећа. Од 1992. до 2024. године, од мина, касетне муниције те експлозивних средстава заосталих из рата (ЕСЗР) у БиХ је страдала 8.471 особа. У ратном периоду у БиХ је регистрована укупно 6.391 жртва.

„У послијератном периоду (1996-2024) страдала је 1.781 особа. Приликом обављања послова хуманитарног деминирања у БиХ су страдала 134 деминера, од чега 53 деминера смртно, док је 81 деминер задобио теже и лакше повреде“, навели су из БХМАЦ-а.

Стање у Зворнику

Од почетка деминирања у Зворнику је очишћено нешто више од половине површина загађених минама. 

 – На подручју Града Зворника од завршетка ратних дешавања деминирано је 1.296.318 квадрата минираних подручја. Тренутно је спреман 51 пројекат за деминирање 1.262.150 квадрата. У протеклој години деминирано је 4.540 квадрата површина загађених минама  – рекао је за наш портал Горан Шкљевић, начелник Службе цивилне заштите града Зворника. 

(Извор: Независне, Инфо Бирач)