Догодило се на данашњи дан, 10. мај

 

1559. – Синови остарјелог турског султана Сулејмана Другог повели битку за отомански пријесто, у мјесту Коња у Малој Азији. Војска Селима – који је 1566. постао султан Селим Други потукла је снаге Бајазита, приморавши га да с присталицама побјегне у Персију, гдје је касније убијен.

1594. – Мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве Турци спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цијену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вјери предака, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их. У народу је тада настала пјесма: „На Врачару Синан виче: / гори, гори, свештениче; / то си од нас заслужио / што си рају просветио“.

1760. – Рођен француски официр Клод Жозеф Руже де Лил који је 1792. написао ријечи и мелодију француске химне. Пјесму, компоновану као марш, према наруџбини градоначелника Стразбура, одушевљено су пјевали војници Француске револуције на маршу из Марсеја у Париз, па је названа „Марсељеза“.

1774. – Умро француски краљ Луј Петнаести, који је наслиједио пријесто као петогодишњак 1715, послије смрти прадједа Луја Четрнаестог. Био је познат као расипник и од њега потичу ријечи: „Послије мене потоп“. Водио је неуспјешан рат за аустријско насљеђе и Седмогодишњи рат, послије којег је Француска морала да Великој Британији препусти Канаду. Укинуо је језуитски ромокатолички ред и конфисковао им имовину.

1844. – Попечитељство просвештенија Србије наложило свим окружним начелствима да се старају о сакупљању старина. Тај датум је узет као дан оснивања Народног музеја у Београду, а акт о оснивању једне од најзначајнијих националних установа културе, на иницијативу српског писца Јована Стерије Поповића, тада начелника Попечитељства просвештенија, потписан је 4. септембра 1844.

1849. – Умро јапански сликар Кацушика Хокусај, главни представник реализма у јапанском сликарству. Сликао је сцене из свакодневног живота и предјеле, укључујући чувени циклус „Тридесет погледа на Фуџијаму“.

1865. – Предсједника Конфедерације отцијепљених јужних држава САД Џеферсона Дејвиса, у америчком грађанском рату, заробиле трупе Сјевера.

1871. – Мировним уговором у Франкфурту поражена Француска послије пруско-француског рата приморана да преда Нијемцима покрајине Алзас и Лорену и да плати високу ратну одштету.

1881. – Крунисан румунски краљ њемачког поријекла Карол Први Хоенцолерн, први краљ Румуније.

1894. – Рођен амерички композитор руског поријекла Димитри Тјомкин, изузетан аутор филмске музике, добитник више награда „Оскар“. Филмови: „Господин Смит иде у Вашингтон“, „Само анђели имају крила“, „Сенка сумње“, „Двобој на сунцу“, „Назови М ради убиства“, „Див“, „Старац и море“, „Рио Браво“, „Тачно у подне“, „Чајковски“.

1899. – Рођен амерички филмски глумац и играч Фредерик Аустерлиц, познат као Фред Астер, један од највећих холивудских забављача, који је у играчкој техници спојио класицизам с почетка 20. вијека с модерним схватањем плеса. Филмови: „Роберта“, „Весела распуштеница“, „Вријеме свинга“, „Цилиндер“, „Бродвејска мелодија“, „Никад нећеш постати богат“, „Ускршња парада“, „Смијешно лице“, „На плажи“, „Дижи завјесу“.

1904. – Умро енглески новинар и истраживач Хенри Мортон Стенли, који се прославио 1871. „спашавањем“ шкотског истраживача Дејвида Ливингстона, за кога се вјеровало да се изгубио у Африци. Потом је путовао у Африку више пута до 1889. и открио је Албертово, Едвардово и Леополдово језеро, планински масив Рувензори и испитао велики дио базена ријеке Конго.

1923. – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина Грчке склопиле конвенцију о оснивању „слободне зоне у Солуну“, која је Југославији предата на употребу 6. марта 1925. на период од 50 година. Зона обухвата 94.000 квадратних метара, на којој је Југославија добила исључиво право употребе и царинску управу, али не и полицијску, јер је подручје остало под грчким суверенитетом. Нови аранжман СФРЈ и Грчке о транзиту југословенске робе преко слободне зоне луке у Солуну потписан је 3. фебруара 1975. у Атини, с важношћу од десет година, послије чега се аутоматски продужава сваких пет година.

1933. – Нацисти су у центру Берлина приредили прво масовно спаљивање књига, бацивши на ломачу више од 25.000 примјерака дјела Карла Маркса, Сигмунда Фројда, Бертолта Брехта, Алберта Ајнштајна и осталих јеврејских, њемачких и комунистичких аутора, које су присталице Адолфа Хитлера означиле као „декадентне“.

1940. – Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија је послије нацистичке инвазије на Данску запосјела бившу данску колонију Исланд.

1940. – Послије оставке Невила Чемберлена присталице политике попуштања Адолфу Хитлеру и потписника капитулантског „Минхенског споразума“ 1938, којим је Чехословачка натјерана да Њемачкој уступи Судетску област, британски премијер постао Винстон Черчил, који је потом провео нацију кроз Други свјетски рат.

1941. – Рудолф Хес, замјеник њемачког нацистичког вође Адолфа Хитлера, спустио се падобраном у Шкотску, намјеравајући да код британске владе издејствује сепаратан мир с Њемачком. Његов приједлог није прихваћен и Хес је крај Другог свјетског рата дочекао као заробљеник у Великој Британији. На суђењу у Нирнбергу 1946. за ратне злочине осуђен на доживотну робију.

1967. – Америчко ваздухопловство први пут у Вијетнамском рату бомбардовало луку Хајфонг у Сјеверном Вијетнаму.

1977. – Умрла америчка филмска глумица Џоан Крафорд, једна од највећих холивудских звијезда тридесетих година 20. вијека. Филмови: „Милдред Пирс“, „Лице једне жене“, „Хумореска“, „Проклетници не плачу“, „Страх“, „Њежна пјесма“, „Демонска жена“, „Шта се догодило Беби Џејн.“

1979. – Умрла српска филмска глумица Италина – Ида Кравања, позната као Ита Рина, послије удаје Тамара Ђорђевић, најпознатија филмска глумица у Југославији између два свјетска рата, прва наша глумица која је ушла у свјетску енциклопедију филма. Прије Другог свјетског рата играла је низ главних улога у филмовима њемачке и чешке продукције, а послије рата епизодне улоге у неколико домаћих филмова. Филмови: „Еротикон“, „Галгентони“, „Фантом Дурмитора“, „А живот тече даље“.

1981. – Социјалиста Франсоа Митеран у другој рунди предсједничких избора у Француској побиједио дотадашњег шефа државе Валерија Жискара Д’ Естена, чиме је љевица у тој земљи дошла на власт послије три деценије.

1988. – САД ставиле вето на резолуцију Савјета безбједности УН, којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.

1993. – Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.

1994. – Нелсон Мендела као први црнац инаугурисан за предсједника Јужне Африке.

1994. – Италијански медијски магнат Силвио Берлускони преузео дужност премијера Италије на челу коалиционе владе у којој су – први пут послије Другог свјетског рата – били и неофашисти.

1995. – Најмање 100 људи погинуло када се лифт, који је превозио рударе у једном руднику злата у близини Оркнија у Јужној Африци, изненада откачио и стропоштао на дно рудника.

1996. – Премијер Индије Нарашима Рао поднио оставку послије изборног пораза његове Конгресне странке.

1997. – У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.

2006. – Кандидат владајуће италијанске љевичарске коалиције Унионе Ђорђо Наполитано /80/ изабран за 11. предсједника Италије.

2015. – У дводневном сукобу /9. и 10. мај/ групе терориста, углавном са Косова, са припадницима македонске полиције у насељу Диво, у Куманову, убијено је осам осам полицајаца, 37 је повријеђено, а пронађена су тијела 14 нападача.

(Агенције)

На фотографији: Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару