Догодило се на данашњи дан, 9. мај

 

1502. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофер Колумбо је из шпанске луке Кадис испловио на четврто и посљедње путовање у Нови свијет.

1788. – Британски парламент је укинуо трговину робљем.

1800. – Рођен амерички борац за укидање црначког ропства Џон Браун, који је у јужним америчким државама Канзас и Вирџинија предводио устанке против робовласника и државне управе која их је подржавала. Тешко рањеног у борби федерална војска га је 1859. ухватила у Вирџинији, а робовласнички суд га је осудио на смрт, послије чега је објешен.

1805. – Умро њемачки писац, филозоф, историчар и теоретичар умјетности Јохан Кристоф Фридрих фон Шилер, најзначајнији њемачки класични драматичар. Побјегао је 1782. из Виртембершког војводства у којем је радио као пуковски љекар, а у Вајмар се преселио 1787, гдје се спријатељио с Јоханом Волфгангом Гетеом , који му је помогао да 1789. постане професор историје на Јенском универзитету. Потом је издавао часописе „Хоре“ и „Алманах муза“. Дјела: драме „Разбојници“, „Дон Карлос“, „Валенштајн“ (трилогија), „Вијереници из Месине“, „Деметријус“ (недовршена драма из руске историје), трагедије „Фијескова завјера у Ђенови“, „Сплетка и љубав“, „Марија Стјуарт“, „Дијевица Орлеанска“, комад о ослободилачкој борби Швајцараца „Вилхелм Тел“, баладе „Поликратов прстен“, „Јемство“, „Ибикови ждрали“, историјски радови „Историја отпадништва уједињене Низоземске“, „Историја Тридесетогодишњег рата“, филозофске и естетичке расправе „О љупкости и достојанству“, „О узвишеном“, „О естетичком васпитању човјека“, „О трагичној умјетности“, „О наивном и сентименталном пјесништву“, епиграми „Ксеније“ (с Гетеом).

1860. – Рођен шкотски писац Џејмс Метју Бери, „отац“ Петра Пана. Писао је углавном драме и приповјетке. Дјела: „Петар Пан“, „Дивни Крајтон“, „Господска улица“.

1873. – Рођен енглески археолог Хауард Картер, који је 1922. открио гробницу египатског фараона Тутанкамона.

1877. – Румунија прогласила независност, мјесец дана пошто је склопила савез с Русијом за борбу против Отоманског царства.

1901. – У Мелбурну отворен први парламент Аустралије.

1911. – У Београду ради остварења народног идеала – уједињења српства – основана тајна организација „Уједињење или смрт“, касније названа „Црна рука“, чије су вође били Драгутин Димитријевић Апис, Илија Радивојевић и Богдан Раденковић, а та организација је предвиђала употребу насиља у рушењу Отоманске империје и Аустро-Угарске.

1926. – Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први прелетјели авионом Сјеверни пол.

1927. – Канбера постала главни град Аустралије умјесто Мелбурна.

1936. – Фашистичка Италија послије окупације Абисиније /Етиопија/ формално анектирала ту источноафричку земљу, за чијег је цара прогласила италијанског краља Виторија Емануела.

1945. – У Берлину 16 минута послије поноћи потписана безусловна капитулација њемачких оружаних снага. У име Њемачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име СССР маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. Тиме је формално завршен Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа још неколико дана давали отпор, најдуже у Југославији – до 15. маја. У рату који је трајао шест година је учествовала 61 држава и око 110 милиона војника. Погинуло је између 55 и 60 милиона људи, укључујући милион и 706.000 Југословена, а око 35 милиона је рањено. Државе антихтлеровске коалиције прослављају 9. мај као Дан побједе.

1946. – Краљ Виторио Емануеле трећи абдицирао и Италија је постала република.

1948. – Централни комитет Комунистичке партије Југославије је у одговору на писмо Централног комитета Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) од 4. маја 1948. одбацио оптужбе совјетске партије на политику југословенског руководства. Потом је услиједила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак источноевропских земаља на Југославију.

1952. – Западне силе Лондонским споразумом препустиле зону „А“ слободне територије Трста Италији, послије чега је Југославија упозорила Италију и западне земље да не признаје никакве преговоре и рјешења без њеног учешћа.

1960. – САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.

1976. – Улрике Мајнхоф, вођа западноњемачке љевичарске терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“, према званичној верзији објесила се у затворској ћелији.

1978. – Изрешетано тијело бившег италијанског премијера Алда Мора нађено у паркираном аутомобилу у центру Рима, 54 дана пошто су га отели терористи „Црвених бригада“.

1985. – Умро амерички филмски глумац Едмунд О’Брајен, веома цијењен по низу упечатљивих епизодних улога. Филмови: „Дјевојка ту не може помоћи“, „1984“, „Босонога контеса“ /Оскар/, „Низ три тамне улице“, „Јулије Цезар“, „Смрт долази“, „Човијек који је убио Либерти Валанса“, „Седам дана у мају“, „Дивља хорда“.

1986. – Умро непалски планинар Тензинг Норгај, који је с Новозеланђанином Едмундом Хиларијем у мају 1953. први освојио „кров свијета“ Монт Еверест, 8.848 метара висок врх планинског масива Хималаји.

1987. – Авион пољске компаније ЛОТ „Иљушин 62“, на линији Варшава-Њујорк, срушио се одмах послије полијетања, није преживио нико од 187 путника и чланова посаде.

1993. – Послије сукоба у централној и југозападној Босни, жестоке борбе Хрвата и муслимана су избиле и у Мостару.

1995. – У Москви прослављено 50. година до побједе над фашизмом. На свечаној вечери у Кремљу, предсједници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон су истакли допринос Југославије побједи савезника у Другом светском рату.

1996. – Јовери Мусевени побиједио на првим предсједничким изборима организованим у Уганди послије 16 година.

2004. – У експлозији на стадиону „Динамо“ у Грозном, током прославе Дана побједе на фашизмом, погинуо чеченски предсједник Ахмад Кадиров и још шесторо људи, а на десетине рањено, укључујући и генерала Валерија Баранова, команданта руских снага у Чеченији.

2012. – Умро Видал Сасун, британски фризер, аутор „паж“ и „боб“ фризуре. Свјетску славу постигао средином шездесетих година 20. вијека, а креатор је кратког фриза Мије Фароу у филму „Розмарина беба“.

2015. – У обрачуну припадника македонске полиције са наоружаном терористичком групом у Куманову погинуло је осам полицајаца и 14 нападача.

(Агенције)

На фотографији: Драгутин Димитријевић Апис током Солунског процеса