Три деценије од напада и протјеривања Срба из Западне Славоније – Етничко чишћење без казне

Прије тридесет година на данашњи дан хрватске војно полицијске формације напале су Србе у Западној Славонији, заузевши тај дио тадашње Републике Српске Крајине, при чему су убијене 283 особе српске националности, а протјерано је најмање 15.000 Срба.

Била је то заправо кулминација хрватског етничког чишћења Срба из Славоније, које је трајало све вријеме од 1991. године. Тако су током децембра 1991. са простора Славоније расељена, протјерана, бројна српска села, њих готово 200. Прогон Срба је паралелно трајао на читавом простору Славоније, људи су малтретирани, масовно остајали без посла и станарског права, имовина пљачкана, уништавана, српско културно и духовно наслеђе демолирано и систематски разарано.

Са простора Пакраца, Дарувара, Липика, Грубишног поља, Пожешке котлине, обронака Папука, отјерано је тада око 70.000 Срба. Хрватске власти су оформиле и логоре за Срба: ,,Пакрачка пољана“ и ,,Марино село“ у које нису довођени само Срби из Славоније, него из других крајева, као из Загреба.

У вријеме напада првог дана маја 1995. дио Западне Славоније који је био у саставу Републике Српске Крајине налазио се у статусу заштићене зона УН, под именом сектор ,,Запад“ УНПРОФОР. Без обазирања на претходне споразуме или обавезе УН, четири професионалне бригаде ХВ и више специјалних формација напале су у раним јутрањим сатима 1. маја 1995. јужни и централни дио западнославонског дијела Републике Српске Крајине, и то паралелно од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, према Окучанима и пут Старе Градишке.

Њихов први циљ било је пресјецање и разбијање снага Српске Војске Крајине, односно њеног 18. Корпуса који је покривао тај дио Западне Славоније. Одатле се даље надирало на Саву код Јасеновца, како би била онемогућена евентуална помоћ из Републике Српске. Нема дилеме да је основни циљ хрватских властодржаца било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније, као саставни дио планског и систематског уклањања српског живља, односно етничког чишћења, са целокупног простора Хрватске, а уосталом, у мјери могућег и БиХ.

По званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције.

Насупрот се у Западној Славонији налазило, у саставу 18. корпуса Српске војске Крајине, приближно 4.000 лица, готово искључиво резервисти, с минималним бројем професионалаца. Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а мањим делом и током наредна два дана.

На хрватској страни погинула су 42 војника или полицајца, а рањене су 162 особе. Паралелно, убијена су 283 лица српске националности а протерано најмање 15.000 Срба, према појединим наводима чак до 18.000. Српске формације су разбијене, а српско становништво систематски протјерано. Притом, док је трајао збијег, повлачење Срба, цивила, на простор јужно од Саве у Републику Српску, колоне избјеглих хрватске формације су гађале из ваздуха као и артиљеријским дејствима, маљуткама монтираним на хеликоптерима као и стрељачком ватром, снајперима.

Хрватско ратно ваздухопловство, летјелице типа МИГ 21 у два наврата су током та два дана гађале и Босанску Градишку, када је погинуло више лица, међу њима и двоје дјеце. Исто тако, хрватска артиљерија је циљала српска села на супротној обали Саве у Републици Српској. Одмах пошто су преживјели избјегли отишли, остаци страдалих су покупљени, а простор опран шмрковима. Када је потом представник ОУН Јасуши Акаши доведен, сви трагови су били уклоњени. Претходно, ником од представника међународних организација притуп није био дозвољен.

Ухапшено је приближно 1.450 лица српске националности. Услиједило је њихово одвођење у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Потом је бројнима суђено, углавном на основу лажних, исконструисаних оптужница. Највећи број Срба избјеглих из Западне Славоније током такозване операције ,,Бљесак“ није се никада вратио. Већина је остала на простору Републике Српске, у БиХ. Сматра се да се око 1.500 особа српске националности, углавном у поодмаклим годинама, касније вратило у Славонију.

Ваља нагласити, формације ОУН, УНПРОФОР, које су имале обавезу заштите становништва, пошто се догодио напад хрватских војно полицијских формација, организовано су се склониле у своје базе. Исто тако, заповједници хрватских формација, генерали Анте Готовина и Младен Маркач, на процесу у такозваном Трибуналу за бившу Југославију са сједиштем у Хагу, коначно су ослобођени новембра 2012. године, ма какве одговорност због догађања током и после операција ,,Бљесак“ и ,,Олуја“.

ИнфоБирач