Данас је Велики четвртак
Хришћани данас обиљежавају Велики четвртак, успомену на Тајну или Посљедњу вечеру Исуса Христа и његових ученика на којој су установљени најсветији канони хришћанске цркве и прије свих, Света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
На Велики четвртак обињежавају се четири важна догађаја – свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издаја сина Божијег.
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недјеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човјечанства.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и подијеливши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења гријехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања гријеха“.
Ове ријечи Христове понављају се до данас на литургијама прије причешћа.
Исус је на Велики четвртак својим ученицима опрао ноге, учећи их да служе једни другима и говорио о предстојећем страдању.
Услиједила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Исус је у току вечере открио издајство једног од својих ученика, а у Гетсиманском врту је својом личном молитвом указао да је молитва за вријеме невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и тјелесне смрти.
Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар, а један од њих Јуда га је издао односно директно учествовао у његовом хапшењу од власти Рима.
Христос је пред свима рекао: Заиста вам кажем, један од вас издаће ме (Мат.26:21).
„А Јуда издајник његов одговарајући рече: Да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза“ (Мат. 26:25). Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом“ (Мат. 26:35).
Јуда још на Велику Сриједу отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише 30 сребрњака“ (Мат. 26:15) чиме је у ствари већ дан прије издао Исуса. Због сјећања на ово издајство сриједом се пости.
Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће вјерника који су, поштујући православни канон, постили „на води“.
На литургијама се вјерници причешћују хљебом (нафором) – телом Христовим и вином, које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике.
На литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у средиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедјељак.
На овој литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. Уместо херувимске пјесме, причрсне и пјесме „Да исполњатсја“ пева се део молитве пред причешће: „Вечери твојеја тајнија“.
Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња.
На Велики четвртак нема весеља, али се вјерници окупљају. У неким крајевима тог се дана, фарбају јаја.
Верује се да ће данас чак и највећим грешницима, уколико се причесте, све бити опроштено.
Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. Такође, дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.
Сви радови у пољу су забрањени, осим сијања лубенице. Вјеровало се да ће лубенице, ако се посију на Велики четвртак, бити напредне.
У неким крајевима су спровођење обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млијеко.
На Велики четвртак обичај је да жене одлазе на ријеку гдје пале свијеће, које причвршћују на малим даскама и пуштају низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.
У манастиру Троноша на овај дан пали се велика свијећа, неколико десетина килограма тешка. Она се, затим, током читаве године пали, док се не донесе нова, односно до сљедећег Великог четвртка.
Свако доброчинство према сиромашнима биљежи се на небу.
На Велики четвртак кућа се детаљно чисти. Све мора да буде на свом мjесту, обрисано и орибано. Послије Великог четвртка, па све до иза Васкрса – забрањено је чишћење по кући. Дом се украшава свјежим цвијећем.
(Извор: Глас Српске)