Српска православна црква данас слави Благовијести – По народном вјеровању овај празник важан за жене које желе да постану мајке

 

Благовијести спадају у ред Богородичиних празника и увијек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.

Овај празник је у календару обиљежен црвеним словом и пада током треће недеље Васкршњег поста, Крстопоклоне недеље.

Некада се на Благовијести устајало рано, негдје чак и у поноћ, а негдје пред зору. Вјеровало се да на овај дан треба да се чује пјесма дјевојака, а у неким мјестима дјевојке су скупљале дрва и ложиле велику ватру.

Благовијести посебно славе жене јер је ово празник Богородице. На овај дан жене се моле за потомство, дјецу и породицу.

Због вјеровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовијести се нису спомињале змије. Уочи Благовијести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: „Бјеж’те змије и гуштери, бјеж’те змије и гуштери!“

Велики и радостан празник

У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живјети исто као и у храму Соломоновом, проводећи вријеме у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излазаше, нити се интересоваше свјетским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. 

Најчешће је у кући општила са двјема кћерима Јосифовим. Но када се наврши вријеме проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање Своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Деве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: „Ето, дјевојка ће зачети и родиће сина…” (Иса 6, 14). Јави јој се Гаврил у свјетлости архангелској и рече јој: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом!” (Лк 1, 28) и остало све редом како пише у Јеванђељу божанственог Луке. 

Са овом архангелском благовијешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завјета отворио је архангел Гаврил ријечју: Радуј се! да означи тиме, да Нови Завјет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовијест се сматра колико великим толико и радосним празником.

ИнфоБирач