Догодило се на данашњи дан, 28. март

28. март 2025. admin

1472. – Рођен италијански сликар Бартоломео ди Паголо де Фаторино, познат као фра Бартоломео, такође и као Бачо дела Порта, један од посљедњих фирентинских ренесансних мајстора, претеча барока. Био је спретан еклектик и највише је сликао религиозне теме, при чему су га посебно занимали проблеми композиције. Привремено је напустио сликарство, отишавши 1500. године у доминикански манастир, али га је четири године касније Рафаел убиједио да настави да слика.

1749. – Рођен француски астроном, математичар и физичар Пјер Симон Лаплас, који је доказао непромјенљивост средњих удаљености планета од Сунца, изучавао поријекло великих неједнакости Јупитера и Сатурна, стабилитет Сунчевог система, облик Земље, елиптичност путања планета, плиму и осеку. Такође је доказао /Кант-Лапласова теорија/ да је Сунчев систем настао од ротирајуће усијане гасовите масе од које су се одвојили дијелови формирајући планете. Значајни су и радови у математичкој теорији диференцијалних једначина /Лапласова једначина/ и теорији грешака, алгебри, анализи. Развио је теорију вјероватноће /Лаплас-Моаврова формула/. Бавио се и политиком и кратко је био министар унутрашњих послова, затим сенатор. Дјела: „Небеска механика“, „Приказ система свијета“, „Аналитичка теорија вјероватноће“, „Преглед историје астрономије“.

1776. – У Москви основан „Бољшој театар“ – велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година 18. вијека извођене оперске представе.

1800. – Ирски парламент усвојио закон о уједињењу Ирске са Енглеском.

1811. – Умро српски просвјетитељ, писац, филозоф и педагог Димитрије Обрадовић, познат по монашком имену Доситеј, први српски министар просвјете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. вијека. Напустивши манастир, доста је путовао као приватни учитељ, научио више страних језика, студирао на неколико европских универзитета и био најобразованији Србин свог времена. На позив вође Првог српског устанка Карађорђа дошао је у Србију 1806. и 1808. је организовао Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија /министар просвјете/ у Србији. Знање и идеје уносио је у народ да би га ослободио заосталости, просветио и упутио ка напретку. Био је присталица употребе народног језика у књижевности и писао је тим језиком, залагао се за ослобађање жена ропске потчињености, у складу с најнапреднијим идејама Европе тог времена. Отворио је Србији врата у европску културу и створио основу модерне српске књижевности. Дјела: „Живот и прикљученија“, „Басне“, „Совјети здраваго разума“, „Собраније“.

1854. – Велика Британија, дан послије Француске, објавила рат Русији и стала на страну Отоманског царства у Кримском рату који је избио крајем 1853.

1862. – Рођен француски државник Аристид Бријан, 11 пута премијер, добитник Нобелове награде за мир 1926. У Првом свјетском рату се залагао за формирање Солунског фронта, а послије рата за стварање „Сједињених држава Европе“ и Друштва народа.

1868. – Рођен руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма. Сматрао је да књижевност репродукује стварност и визионарски дочарава будућност, увијек у тежњи ка бољем. Најчешћа и најуспјешнија тема његовог стваралаштва је тзв. руско дно у којем се крећу малограђани, побуњеници свих врста, изгубљени и презрени људи. Послије 1917. је полемисао с вођом Октобарске револуције Владимиром Лењином, критикујући поступке совјетских власти према интелигенцији и борбу за политичку доминацију. Учествовао је у духовној обнови земље и сматра се најзначајнијим културним послеником у постоктобарској епохи. Умро је 1936, у вријеме окрутних репресалија Јосифа Стаљина, под околностима које никад нису потпуно расвијетљене. Дјела: приче, приповијетке и романи „Макар Чудра“, „Старица Изергиљ“, „Маљва“, „Коновалов“, „Пјесма о соколу“, „Фома Гордејев“, „Мати“, „Пјесма о вјеснику олује“, „Љето“, „Тројица“, „Исповијест“, „Градић Окуров“, „Челкаш“, „Живот Матеја Кожемјакина“, „Супрузи Орлови“, „Артомонови“, „Живот Клима Самгина“, „аутобиографска“ трилогија – „Дјетињство“, „Међу људима“, „Моји универзитети“, драме „На дну“, „Малограђани“, „На љетовању“, „Дјеца Сунца“, „Непријатељи“, „Варвари“, „Васа Железнова“ /двије верзије/, „Јегор Буличов и остали“, успомене „Лав Толстој“.

1881. – Умро руски композитор Модест Петрович Мусоргски, члан композиторске групе „Велика петорица“, представник руске националне музичке школе. У дјелима је снажно, оригинално и реалистички описивао народ и понирао психолошки дубоко у ликове протагониста. Дјела: опере „Борис Годунов“, „Хованшчина“, „Сорочински сајам“, циклус соло пјесама „Дјечија соба“, клавирска композиција „Слике са изложбе“, оркестарска композиција „Ноћ на голом брду“.

1881. – У Бечу потписана „Жељезничка конвенција“ о изградњи пруге Београд – Ниш. Одлука о томе донесена је знатно раније, на интервенцију великих сила, посебно Аустро-Угарске и Њемачке, које су настојале да остваре политичку и економску добит ширењем на исток. Градња пруге дужине 243,5 километара окончана је 1884. Уз финансијску подршку страних конзорцијума до 1890. у Србији је изграђено 1.060 километара пруга које су водиле до аустроугарске, бугарске и турске границе.

1891. – Рођен мађарски писац Лајош Зилахи, веома плодан и популаран, мада скромног значаја – прилагођавао се укусу мађарског малограђанства. Живио је у емиграцији послије 1948, највише у САД, а умро је 1974. у Сремској Каменици код Новог Сада. Дјела: романи и позоришни комади „Самртно прољеће“, „Арарат“, „Кад душа замре“, „Вода нешто носи“, „Душа повратница“, „Сунце сија“, „Дрвени торњеви“, „Сибир“, „Генерал“, „Разбјесњели анђели“, „Пурпурни вијек“, „Заробљеници“.

1911. – Рођен српски књижевни и позоришни критичар јеврејског поријекла Ели Финци, учесник Народноослободилачке борбе од 1941. По ослобођењу земље био је директор „Борбе“, „Југословенске књиге“, „Нолита“, Југословенског драмског позоришта, главни уредник часописа „Књижевност“. Дјела: позоришне критике у збиркама „Више и мање од живота, 1-5“, „Стварност и илузије“, студија „Дени Дидро“, огледи о Мирославу Крлежи, Аугусту Цесарцу, Јовану Скерлићу, Ђорђу Јовановићу, Бранимиру Ћосићу, Марину Држићу.

1919. – Основан Пољопривредни факултет у Београду.

1930. – Два највећа турска града – Константинопољ и Ангора – преименовани у Истанбул и Анкара.

1939. – Предајом Мадрида фашистичким снагама генерала Франсиска Франка, потом дугогодишњег диктатора Шпаније, шпанска република доживјела слом. Услиједила је страховита одмазда над републиканским борцима и присталицама демократије. Убијено је око 200.000 људи, а кроз фашистичке затворе и логоре прошло је два милиона несрећника.

1939. – Њемачки вођа Адолф Хитлер поништио пакт о ненападању, који је Њемачка 1934. склопила с Пољском, што је био увод у напад на Пољску у септембру 1939, чиме је започет Други свјетски рат.

1941. – Згрожена ратом, убила се енглеска списатељица Вирџинија Вулф, која је примјењивала технику унутрашњег монолога и тока свијести у романима писаним истанчаним интелектуалним стилом. Остварила је мајсторске портрете, посебно жена из виших слојева енглеског друштва. Дјела: романи „Излет на свјетионик“, „Госпођа Деловеј“, „Године“, „Таласи“, „Орландо“, есеји „Сопствена соба“, „Између чинова“, „Смрт мољца“, „Обичан читалац“.

1941. – Италијанска ескадра у Другом свјетском рату претрпјела тежак пораз од британске морнарице код рта Матапан, плативши високу цијену за покушај спречавања британског поморског саобраћаја у источном Средоземљу. Потопљено је више италијанских крстарица, а ратни брод „Виторио Венето“ је тешко оштећен. Послије те битке италијанска флота није излазила на пучину, чак ни кад су изгледи на успјех били изузетно повољни.

1941. – Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавијестио вођу нацистичке Њемачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Југославију, послије чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Нијемци започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда.

1942. – У поморској бази Сен Назар у Француској – скровишту њемачких ратних бродова и подморница који су нападали савезничке конвоје на Атлантику – изведена је најуспјешнија савезничка диверзантска акција у Другом свјетском рату. Савезници су неопажено довукли стари разарач, пун експлозива с темпираним механизмом за паљење, и у снажној експлозији уништена су сва лучка постројења и оштећен бојни брод „Адмирал Тирпиц“. Лука у Сен Назару остала је неупотребљива за војне сврхе до краја рата.

1943. – Умро руски композитор, диригент и пијаниста Сергеј Васиљевич Рахмањинов, чија су дјела синтеза европског духа и руске народне осјећајности. Компоновао је опере, симфонијске композиције и друга дјела, али се најоригиналније изразио у клавирским композицијама и соло пјесмама. Из Русије је емигрирао 1918. и потом је живио у САД.

1945. – Влада САД признала владу Демократске Федеративне Југославије, девет дана послије Велике Британије, која је то прва учинила, а дан прије СССР.

1969. – Умро амерички генерал и државник Двајт Дејвид Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у Другом свјетском рату у Европи, предсједник САД од 1953. до 1961. Командант НАТО пакта био је од 1950. до 1952, кад је дао оставку због предсједничких избора, које је добио као кандидат Републиканске странке.

1970. – У земљотресу, који је разорио турски град Гедиз, у западној Анадолији, погинуло најмање 1.100 људи.

1973. – Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими „Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, пославши на церемонију додјеле награде индијанску глумицу Сачин Литлфедер – Сачин „Мало Перо“ – да опише патње америчких Индијанаца.

1979. – У најгорем нуклеарном инциденту у САД, у електрани „Острво три миље“ код Херисбурга у Пенсилванији је, послије дјелимичног топљења једног реактора, радиоактивни гас исцурио у атмосферу а становници Херисбурга су евакуисани.

1985. – Умро руски сликар јеврејског поријекла Марк Шагал, изузетан колориста и цртач, један од најоригиналнијих сликара 20. вијека. Већи дио живота провео је у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из дјетињства, стварајући фантастичне композиције мотивисане животом Јевреја и руских сељака. Драматичне, социјалне и религиозне елементе је спајао у ванземаљску визију, у коју је укључивао сјећања на руске иконе и младост у Русији и искуства кубизма и надреализма. Свијет његових слика је веома снажног колорита, не подлијеже законима пропорције и перспективе и натопљен је гротеском и поетичношћу. У графичким циклусима је илустровао „Мртве душе“ Николаја Гогоља, „Хиљаду и једну ноћ“ и „Библију“. Такође је осликао зграду париске „Опере“, „Синагогу“ у Јерусалиму, зграду УН и урадио је витраже у катедрали у Мецу.

1989. – Проглашен Устав Социјалистичке Републике Србије којим је успостављен државно-правни суверенитет Србије на цијелој њеној територији.

1991. – Десетине хиљада Московљана демонстрирало улицама као знак подршке Борису Јељцину, највећем ривалу совјетског предсједника Михаила Горбачова, пркосећи забрани јавног окупљања.

1994. – Умро француски писац румунског поријекла Ежен Јонеско, члан Француске академије, чије су тзв. антидраме преобразиле позориште 20. вијека. Његова дјела, на граници трагедије и комедије, прожете сатиричним духом, разоткривају апсурдност западноевропске цивилизације и тој антидраматургији све је друкчије од зашећереног склада булеварског позоришта, па и класике. Дјела: драме „Ћелава пјевачица“, „Жак или покорност“, „Лекција“, „Столице“, „Жртве дужности“, „Пастиров камелеон или париска импровизација“, „Макбет“, „Нови станар“, „Носорог“, „Убица без плате“, „Краљ умире“, „Летећи пјешак“, „Спавачица“, „Игра покоља“, „Жеђ и глад“, „Куга“, „Човјек с коферима“, „Црно и бијело“, радио-драма „Салон аутомобила“, роман „Усамљеник“.

1994. – Русија потписала уговор са Казахстаном о коришћењу космодрома у Бајконуру.

1997. – Савјет безбједности УН овластио међународне снаге, предвођене италијанским трупама, да обезбиједе снабдијевање храном и осталим потрепштинама становништво Албаније, угрожено двомјесечном масовном антивладином побуном.

2000. – У Паризу завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију одлуком да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе.

2002. – У 95. години умро чувени холивудски режисер и сценариста Били Вајлдер, добитник шест Оскара од 20 номинација.

2004. – Умро познати британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент Питер Јустинов /83/, који је највећи успех постигао играјући у филмовима „Кво вадис“, „Ми нисмо анђели“. Добитник је Оскара за епизодну улогу у Филмовима „Спартак“ и „Топкапи“.

2005. – У снажном земљотресу који је погодио западну обалу индонежанског острва Суматра погинуло је више од 1.000 људи.

2013. – Умро Борис Стрел, словеначки скијаш, европски јуниорски шампион у велеслалому, освајач прве југословенске медаље на свјетским првенствима у скијању.

(Агенције)

ФОТО: Доситеј Обрадовић