На данашњи дан снаге НАТО пакта без одобрења Савјета безбједности УН почеле бомбардовање Србије односно тадашњу СРЈ

 

На данашњи дан 1999. године почели су ваздушни напади НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СРЈ, а ране од НАТО бомби лијеече се и после 26 година.

За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Одлука о бомбардовању СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. 

СРЈ је нападнута под изговором да је крива за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу јужне српске покрајине Косова и Метохије. НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео операцију „Милосрдни анђео” ваздушним ударима крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе. Деветнаест земаља Алијансе започело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздушне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетjели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најприје су гађане касарне и јединице ПВО Војске СРЈ у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим мјестима.

Већ око 20 часова пале су прве бомбе и на Нови Сад када је разорена полицијска станица на Клиси. Готово да нема града у Србији који се током 11 недjеља напада бар неколико пута није нашао на мети НАТО-а. Тешко су страдали Алексинац, Сурдулица, Куршумлија… Под рушевинама су остале читаве породице. У Батајници, убијена је трогодишња Милица Ракић. У Владичином Хану, бомба је погодила загрљене матуранте гимназије, Милана Игњатовића и Гордану Николић. На Варваринском мосту бомба је погодила Сању Миленковић (15). У памћењу су још призори спрженог воза у Грделичкој клисури…

Током бjесомучног бомбардовања СРЈ 1.150 авиона Алијансе лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. На територију Србије бачено је 1.300 крстарећих ракета, 37.000 касетних бомби од којих је погинуло око 200 људи, а рањено више стотина, а употребљена је муниција с осиромашеним уранијумом. 

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништене су зграде двије медијске куће: у ноћи 23. априла 1999. на зграду РТС-а у Абердаревој улици НАТО је усмртио 16 радника, а 3. маја бомбардована је и зграда Телевизије Нови Сад на Мишелуку. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и у Новом Саду, која је бомбардована чак 12 пута са више од 250 пројектила велике разорне моћи. Снаге НАТО-а су употребиле и тзв. графитне бомбе за онеспособљавање електро система. 

Током бомбардовања СРЈ и НАТО је имао губитке. Војска тадашње СРЈ у супротстављању ваздушним ударима била у инфериорном стању. Ипак, у таквој ситуацији постигнут је успјех: 27. марта, у вечерњим сатима, само три дана послије почетка агресије,у атару села Буђановци, код Руме, оборен је понос америчке бомбардерске авијације, „невидљиви” Ф117А. Срушили су га припадници тадашње 250. Ракетне бригаде из Јакова руском ПВО ракетом “нева”.

У рејону планине Гучево, код Лознице, 2. маја оборен је амерички ловац Ф-16, док је амерички бомбардер А-10 „тандерболт” у својој нечасној мисији оштећен. Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, да би три дана после тога почело повлачење снага СРЈ с Косова и Метохије. Дан касније Савјет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља који су имали задатак да обезбиједе мир за све националне заједнице на Космету. А како су га „обезбиједиле” говори податак да је на почетку њиховог мандата с КиМ протјерано 280.000 Срба и других неалбанаца. У јужну српску покрајину ушло је, тада, 800.000 Албанаца. Од тога, говоре подаци, трећина никада на Космету није живјела.

ИнфоБирач