Данас су Младенци

 

Српска православна црква обиљежава празник Младенци у помен на страдање Светих четрдесет мученика севастијских.

Сви ови мученици били су младићи, војници римског цара Ликинија. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтјело да се одрекне Христа.

Наређено је да се каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Римски војвода је од бијеса наредио да они буду погубљени 320. године.

С обзиром на то да је ријеч о младићима, народ је тај дан узео као празник на који млади супружници у дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на почетку њиховог живота у брачној заједници.

Која је симболика младенчића и венаца

Један од српских обичаја на Младенце јесте и прављење колача који се зову младенчићи и, према обичају, треба да их буде 40.

Младенчићи се праве од пшеничног брашна, премазују се медом и нуде свим гостима. Симболизују дуг, срећан и сладак брачни живот.

Младенци увијек падају уз Часни пост и зато свака гозба која се спрема овог дана мора бити посна ради здравља и напретка дјеце младих супружника.

Такође, вијенци који се стављају на главе младенаца на вјенчање имају везе са вјеровањем да су три дана послије погубљења на главе мученика спустили вијенци.

Како објашњава СПЦ, вијенци имају троструку симболику: вијенци царски – сваки је човјек цар у свом микрокосмосу, својој кући; вијенци мученички – у браку треба подносити жртве, и вијенци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду вјерни једно другом, као што су севастијски младенци били вјерни Христу и да ту вјерност и љубав никакво искушење не може и не смије да савлада.

Празник се сматра и почетком прољећа.

(Агенције)