Догодило се на данашњи дан, 16. март

 

37. – Умро римски цар Тиберије Клаудије Нерон Цезар Август, посинак Октавијана Августа, који је током владавине од 14. године н.е. осигурао границе Римског царства без нових освајања, поправио финансије и администрацију, посебно у провинцијама. Претходно се прославио у војним походима у Германији, Панонији и Далмацији. Под старост је прогласио закон „Де мајестате“ /Увреда величанства/ и владао све окрутније, 26. се повукао на острво Капри, а у Риму је његов миљеник – префект преторијанаца Елије Сејан завео крвав режим у царево име. Настојећи да се дочепа престола, Сејан је убио царевог сина Јулија Друза, послије чега је Тиберије наредио његово смакнуће.

1521. – Португалски морепловац Фердинад Магелан Фернао де Магаљаеш стигао на Филипине, гдје је затим погинуо у сукобу с домороцима. Послије три године пловидбе око свијета у Шпанију се 1522. од пет бродова вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Путовањем је доказано да је Земља округла.

1534. – Енглеска прекинула све везе са Римокатоличком црквом.

1736. – Умро италијански композитор Ђовани Батиста Перголези, који је компоновао у маниру напуљске буфо-опере, свјеже, непосредне и веселе, са животним личностима, занимљивим ситуацијама и мелодиком блиској народној. Дјела: опера „Служавка господарица“, црквена музика „Стабат матер“.

1751. – Рођен амерички државник Џејмс Медисон, „отац америчког устава“, предсједник САД од 1809. до 1817. С Александером Хамилтоном и Џоном Џејом је написао „Федералистичке списе“ ради придобијања подршке за ратификацију устава којим је, умјесто конфедерације, увео чвршћу унију федералних држава САД.

1787. – Рођен њемачки физичар Георг Симон Ом, који је открио однос струје електромоторне силе и отпора у електричном колу, назван по њему Омов закон. Дао је знатан допринос акустици, оптици кристала и математици. Јединица за мјерење електричног отпора у међународном систему мјера њему у част названа је „ом“.

1799. – Рођена Ана Аткинс, британска ботаничарка и фотографкиња, прва жена која је објавила књигу илустрованих фотографија.

1839. – Отворен француски конзулат у Београду.

1851. – Шпанија закључила конкордат са Ватиканом, према којем је римокатоличка вјера постала једина религија у држави, а црква је ставила под контролу образовање и штампу.

1859. – Рођен руски физичар и електроинжењер Александар Степанович Попов, који је пронашао и успоставио прву радио-телеграфску везу. Прије италијанског проналазача Гиљелма Марконија конструисао је први радио-пријемник.

1881. – У Београду основана Жељезничко-саобраћајна школа, која је имала два одјељења са по 50 ученика. По завршетку двогодишњег школовања ученици су упућивани на једногодишњу праксу у Аустрију или Белгију, гдје су полагали практичне и стручне испите. Школа је престала да ради 1884, а обновљена је 1922. као Државна жељезничка саобраћајна школа.

1908. – У Крагујевцу основан Савез српских соколова.

1917. – Дан послије абдикације руског цара Николаја Другог његов брат велики војвода Михаило, под притиском бољшевика, одрекао се круне, чиме је послије три вијека окончана владавина династије Романов. Цара Николаја Другог, све чланове његове породице и послугу, бољшевици су, на основу наредбе вође Октобарске револуције Владимира Лењина, ликвидирали и потом искасапили у Јекатеринбургу у јулу 1918.

1918. – Москва проглашена за главни град Совјетске Русије.

1923. – Рођен Васа Поповић, књижевник, публициста и новинар. Поповић се у књижевности јавио збирком пјесама „Сремски загрљаји“, штампаном 1952. године. Двије године касније објавио је збирку приповједака „Волите се људи“. Услиједило је још десетак збирки прича и један роман, које карактерише особен тип хумористичког, шеретског приповиједања, натопљеног бескрајним човјекољубљем и топлином. Поповић је био дугогодушњи новинар и уредник „Јежа“, „Политике“ и НИН-а. Аутор је више хумористичких ТВ серија и антологије хумора под називом „Антологија леве стране“.

1925. – Умро њемачки бактериолог Аугуст фон Васерман, који је 1906. увео методу прегледа крви /Васерманова реакција/, помоћу које је утврђивано постојање сифилиса. Проучавао је и структуру ћелија, антитоксине, узроке туберкулозе и рака и бавио се изолацијом и идентификацијом заразних клица.

1930. – Умро шпански генерал Мигел Примо де Ривера и Орбанеха, профашистички војни диктатор Шпаније од септембра 1923. до јануара 1930. Његов режим је покушао да уједини Шпанију геслом „Једна земља, једна вјера, једна монархија“, али није успио да створи прихватљив политички систем, па је поднио оставку под притиском армије, чију је подршку изгубио.

1934. – У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски „Дунавски блок“, којим је подржана експанзионистичка политика Италије наспрам „Мале антанте“ – Југославије, Чехословачке и Румуније.

1935. – Њемачка потпуно одбацила клаузуле о разоружању, предвиђене Версајским уговором којим је окончан Први свјетски рат.

1939. – Словачка, дан пошто су трупе нацистичке Њемачке окупирале Чешку, према директиви Адолфа Хитлера, проглашена за „независну државу“, чиме је остварен његов план за покоравање Чехословачке.

1940. – Рођен италијански филмски режисер Бернардо Бертолучи, чије филмове одликује радикално критички однос према стварности и настојање да протумачи законитости грађанског свијета и психолошке проблеме човјека у њему. Филмови: „Прије револуције“, „Партнер“, „Стратегија паука“, „Конформиста“, „Посљедњи танго у Паризу“, „Двадесети вијек“, „Мјесец“, „Смијешан човјек“, „1900“, „Посљедњи кинески цар“.

1953. – Јосип Броз Тито допутовао у Велику Британију, што је била прва посјета шефа југословенске државе једној западној земљи послије Другог свјетског рата.

1962. – Лансиран први совјетски сателит из серије „Космос“.

1968. – Трупе САД у Вијетнамском рату масакрирале најмање 500 вијетнамских цивила у селу Ми Лај, међу којима много дјеце, жена и жена трудница. Тај ратни злочин је – кад је касније откривен – изазвао талас огорчених осуда у свијету и у америчкој јавности, али починиоци нису кажњени.

1978. – Терористичка организација „Црвене бригаде“ у Риму отела бившег италијанског премијера Алда Мора. Терористи су га држали у заточеништву до маја 1978. кад су га убили.

1993. – У подметнутој експлозији у индијском граду Калкута погинуло 69 људи.

1998. – Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници Римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог свјетског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтјеве да осуди несумњиво мрачну улогу коју је током рата и истребљивања, не само Јевреја, одиграо папа Пије Дванаести.

1999. – Европска комисија поднијела колективну оставку – први пут након оснивања тог извршног тијела Европске уније 1958. године – на шта је 20 европских комесара приморано оптужбама за низ превара, нерегуларности и лоше управљање финансијама.

2002. – Умро Данило Стојковић, позоришни, филмски и ТВ глумац. Позоришну каријеру започео је у Југословенском драмском позоришту (1959), а 1962. постао је стални члан ансамбла Атељеа 212. Публика га је посебно завољела у „Звездара театру”, у улогама које је Душан Ковачевић писао за њега. Први пут на сцену ЈДП изашао је 1956. године и играо слугу у „Магбету”, а годину дана касније појавио се као агент у представи „Троје” на сцени Атељеа 212. Филмску каријеру је започео улогом у филму „Издајник“ из 1964. Услиједио је низ телевизијских и мањих филмских улога, а најважније су биле улоге у филмовима „Мајстор и Маргарита“ (1972), „Чувар плаже у зимском периоду“ (1976) и Пас који је волео возове (1977). Такође је играо и оца једног од ликова у серији „Грлом у јагоде“. Познат је и по улози малог антагонисте у филму Горана Марковића „Национална класа“ (1979). Стојковић је неке од својих најбољих улога имао радећи са редитељем Слободаном Шијаном, а који је био најуспешнији када је радио са сценаријима Душана Ковачевића. Шијан, који је претходно радио са Стојковићем у неколико телевизијских продукција, дебитовао је на великом платну филмом „Ко то тамо пева“ (1980), комедијом смјештеном пред почетак Другог свјетског рата у ондашњој Југославији. Од улога осталих глумаца у филму, Стојковић се истицао улогом путника германофила. „Ко то тамо пева“ је био велики критички и комерцијални успјех и освојио је двије награде на филмском фестивалу у Монтреалу. Стојковић се појавио у улози алкохоличара у филму „Посебан третман“ Горана Паскаљевића, а затим је поново радио са Шијаном у комедији „Маратонци трче почасни круг“. Филм, који прича о породици гробара у сукобу са породицом локалних пљачкаша, био је још један успјех за Стојковића и Шијана и задржао је култни статус до данашњих дана. Након неколико мањих улога, од којих се издваја улога директора школе у филму „Идемо даље“, Стојковић је глумио у три филма у којима је тумачио ликове који су била сатира на комунистичке идеале „партијског човека“ или „марксистичког револуционара“. Прва у низу је била улога Бабија Пупушке у Шијановом филму „Како сам систематски уништен од идиота“ (1983), у коме се ради о човјеку који креће у трагање за сродном душом након што је чуо, за њега шокирајућу, вест о убиству Че Геваре. Почев од овог филма, Стојковић се усавршио у тумачењу улога са „очинском фигуром“, па је имао још једну сјајну улогу у филму „Варљиво лето ’68“ Горана Паскаљевића. Стојковић је глумио строгог оца марксисту, који није могао да поднесе да се догађаји из 1968. одвијају пред његовим очима. Уједињујући свој таленат са талентом Душана Ковачевића, Бата Стојковић је 1984. године извео по многима своју најбољу улогу у филму „Балкански шпијун“, који су режирали заједно Божидар Николић и Душан Ковачевић. У овом филму, Стојковић је глумио Илију Чворовића – бившег, сада притајеног, стаљинисту који је због тога провео године у затвору и сада болује од параноје и види шпијуне свуда око себе.

2006. – Београд у Кану проглашен за „Град будућности централног дијела југоисточне Европе“, побиједивши на такмичењу „Европски градови и региони будућности“ у 2006. и 2007. години које је организовао „Фајненшел тајмс“.

2014. – Становници Крима на референдуму о независности одлучили о отцјепљењу од Украјине и прикључењу Русији.

(Агенције)

ФОТО: Данило Бата Стојковић