У Републици Српској индустријска производња и даље у паду
Укупна календарски прилагођена индустријска производња у Републици Српској у децембру 2024. године, у поређењу са децембром 2023. године, мања је за 5,5%, показују подаци Завода за статистику РС. Како се наводи у овим подацима, укупна десезонирана индустријска производња у Републици Српској у децембру 2024. године, у поређењу са новембром 2024. године, мања је за 2,9%.
„У децембру 2024. године у односу на новембар 2024. године десезонирана производња нетрајних производа за широку потрошњу мања је за 2,7%, трајних производа за широку потрошњу за 3,9%, енергије за 5,6%, капиталних производа за 10,6% и интермедијарних производа за 11,2%“, пише у подацима, а преносе Независне.
Када је у питању годишња статистика, у децембру 2024. године у односу на децембар 2023. године календарски прилагођена производња трајних производа за широку потрошњу већа је за 62,1%, капиталних производа за 15,7%, док је производња нетрајних производа за широку потрошњу мања за 1,4%, енергије за 12,7% и интермедијарних производа за 13,6%.
„Десезонирана индустријска производња у децембру 2024. године у поређењу са новембром 2024. године у подручју вађење руда и камена биљежи пад од 4,5%, у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 5,6% и у подручју прерађивачка индустрија забиљежен је пад од 8,6%.
Календарски прилагођена индустријска производња у децембру 2024. године у поређењу са децембром 2023. године у подручју прерађивачка индустрија биљежи пад од 3,6%, у подручју вађење руда и камена пад од 7,9% и у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забиљежен је пад од 10,0%“, стоји у подацима.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за „Независне новине“ да статистички показатељ кретања индустријске производње укључује кретања у секторима вађења руда и камена, прерађивачкој индустрији и производњи електричне енергије, паре и климатизацији.
„Стога, при тумачењу кретања индустријске производње треба раздвојити кретања у сваком подсектору. Рударство и производња електричне енергије су значајно повезани с обзиром на чињеницу да се око 50% произведене електричне енергије обезбјеђује посредством термоелектрана, а оне користе угаљ за производњу. Из тог разлога је могуће повезати пад у производњи електричне енергије усљед обустава рада у термоелектранама са падом у сегменту вађења руда и камена. Такође, мањи број нових откривања у нашим рудницима и исцрпљивање постојећих резерви утичу на пад активности у овом подсектору“, каже Млинаревић.
Према његовим ријечима, ипак, за развојну транзицију сваке земље је од пресудног значаја динамика прерађивачке индустрије.
„С обзиром на већи ниво додане вриједности, раст прерађивачке индустрије би генерисао раст профита и инвестиција, уједно отварајући простор за одрживи раст зарада. У нашем случају, прерађивачка индустрија је наслоњена на производне ланце ЕУ, те стагнација и благи пад индустријске производње тамо се директно рефлектује и на нашу прерађивачку индустрију. У будућности је од пресудног значаја обезбиједити раст прерађивачке индустрије како би се раст индустријске производње пренио на раст инвестиција, запослености и зарада“, истакао је Млинаревић.
(Извор: Независне)