У БиХ 32 физичка лица имају своје ваздухоплове

 

У ажурираном Регистру цивилних ваздухоплова БиХ на списку се налази 99 авиона, хеликоптера и осталих врста летјелица, пишу Независне.

Од тога су, према подацима Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ, 32 летјелице регистроване на физичка лица, односно грађане.

У квалитативном смислу, ништа се битно не мијења годинама – „челичне птице“ у власништву грађана углавном су вриједности као бољи аутомобил.

Бројчано и даље најбогатију флоту имају аеро-клубови (АК), као што су АК „Приједор“, АК „Бихаћ“, АК „Тузла“ и други.

Власник једне цесне је, додаје се у регистру, Технички ремонт Братунац. Као власник једне цесне наводи се и Влада Српске, с тим што је упитна судбина те летјелице, пошто датум регистрације датира још из 2008. године.

Влада Српске, односно институције као што су Хеликоптерски сервис Републике Српске и Републичка управа цивилне заштите, у својој флоти има и хеликоптере.

Хеликоптере, према овом регистру, има и МУП Српске, као и федерални МУП, који, како се наводи, има хеликоптер Белл 206Б.

Говорећи о летјелицама које имају грађани, Омер Кулић, доктор наука из области авијације, каже да су то углавном такозване ултралигхт, мале летјелице, вриједне, у неким случајевима, 30.000-40.000 марака.

„Углавном су половне. Наша дјеца желе да лете, али, како се онај систем промијенио и дошла је демократија, немамо више ништа. Некада смо школовали пилоте, авио-механичаре, имали све као и све друге нормалне земље, а сад ништа“, рекао је Кулић у изјави за „Независне новине“.

Морамо, каже, да школујемо и пилоте, а што се тиче ваздухопловства, пали смо на ниске гране, те подсјећа да немамо ни националну авио-компанију.

„То што имамо, све скупа, то су стари кршеви, који имају 40-50 и више година. Сваке године се деси удес. Погледајте те летјелице које су се срушиле, колико су старе. То је цијена демократије“, навео је Кулић.

Бх. флота је у протеклим годинама бројчано расла, али не нагло. Према подацима Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ из 2020. године, имали смо регистровану 91 цивилну летјелицу.

Двије године прије тога, цивилна флота обухватала је 87 ваздухоплова, од чега их је у власништву грађана било 29.

Ако одемо још даље у прошлост, утврдићемо да број заиста расте. Рецимо, 2013. године у БиХ је било регистровано 77 летјелица, од којих је 20 авиона и један хеликоптер био у приватном власништву. У протеклим годинама неке од летјелица су обрисане са списка, а друге су додаване.

По доступним информацијама, пут до власништва над авионом једноставан је за оне који имају дубљи џеп.

Након што пазарите летјелицу, ураде се одређени прегледи у БиХ и, наравно, стекне се дозвола да се њом винете у висине.

Истина, нису сви авиони на бх. небу јефтини. Протеклих година навођено је да је најскупљи приватни авион регистрован у БиХ плаћен нешто мање од 400.000 КМ, а ријеч о двомоторној летјелици регистрованој у Тузли.

(Извор: Независне)