Пуцањ којим је почео рат – На данашњи дан прије 33 године убијен српски сват Никола Гардовић на Башчаршији

 

На данашњи дан 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији Рамиз Делалић звани Ћело убио је српског свата Николу Гардовића, што је био окидач за рат у Босни и Херцеговини.

На данашњи дан, 1. марта 1992. године, испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава, што је била иницијална каписла за грађански рат у БиХ.

У Босни и Херцеговини 1. марта 1992. године одржан је референдум о независности, на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за излазак из тадашње СФРЈ и у Федерацији се тај дан обележава као „дан независности“, док с друге стране Срби у Републици Српској овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса, као и сјећање на стравичан злочин и убиство српског свата на Башчаршији!

Другог дана референдума о независности СР БиХ, припадник „зелених беретки“ и криминалац Рамиз Делалић пуцао је на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића.

Овај догађај био је један од повода за почетак ратних сукоба у Сарајеву, јер су као одговор на ово убиство наоружани Срби исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде и у босанскохерцеговачким градовима Шамац, Дервента и Оџаци.

Венчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур обављено је у 14.30 часова у Фраму Преображења Господњег (црква на Старој станици), на Пофалићима, у општини Ново Сарајево, а сам чин вјенчања обавио је прота Воја Чаркић.

Након вјенчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле у дворишту Старе цркве на Башчаршији, гдје их је чекао заказани свадбени ручак. Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмеран и паралелан са трамвајским, сватови су пут од цркве на Пофалићима до Старе цркве прошли улицама Војводе Путника и Обалом војводе Степе, до Вијећнице, где се налазио најближи паркинг.

Када су се паркирали, сватови су кренули ка Старој цркви. У непосредној близини приликом уласка сватовске колоне у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалић, звани Ћело.

Четири криминалца предвођена Делалићем изашла су из „голфа“ и насрнула на младожењиног оца, старог свата Николу Гардовића, који је у сватовској колони обављао дужност барјактара.

Делалић је покушао да старом свату, односно барјактару Николи Гардовићу, одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве (тробојку са крстом), након чега је дошло до комешања у сватовској колони.

Тада је Ћело отворио ватру из пиштоља, те смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Миковића (младожењиног зета). Одмах након отварања ватре, злочинци су побегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили. Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима Хитне помоћи.

– Требало је да пређемо само дио пута од паркинга до цркве, нисмо очекивали ништа необично, јер је само недељу раније на истом месту организована оваква свадба – рекао је Јован Гардовић, син убијеног Николе – Скинута су и сватовска обељежја, а нетачно је да је Никола био у народној ношњи.

– Одмах пошто је Никола покошен, метак је у ногу погодио и Раденка Митровића – рекао је Јован Гардовић – И он је свештеник, као и многи у нашој фамилији.

Поред починиоца убиства Рамиза Делалића званог Ћело, свједоци су као нападаче и саучеснике напада и убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника, те Мухамеда Швракића, сина оснивача „зелених беретки“ Емина Швракића, а четврти нападач је Таиб Торлаковић.

Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића је за заслуге примио пиштољ са посветом.

ИнфоБирач