Догодило се на данашњи дан, 1. март

 

1498. – На путу ка Индији португалски морепловац Васко де Гама као први Европљанин искрцао се на обале садашње афричке државе Мозамбик.

1562. – Француски римокатолици, с благословом Ватикана, у Васију поклали 1.200 хугенота, изазвавши религиозни рат који је трајао до 1598.

1643. – Умро италијански оргуљаш и композитор Ђироламо Фрескобалди, највећи мајстор свог времена на оргуљама. Био је претеча Јохана Себастијана Баха у композицијама за оргуље, које је обогатио новим изражајним средствима. Компоновао је токате, канцоне, фантазије за оргуље, мадригале, мотете.

1767. – Шпански краљ Карлос Трећи протјерао из земље римокатолички језуитски ред.

1810. – Рођен пољски композитор и пијаниста Фредерик Францишек Шопен, назван „пјесником клавира“, који је у врхунском романтичарском маниру компоновао готово искључиво клавирску музику. Романтичну музику оплемењене једноставости и високог артизма обогатио је новим изражајним средствима, нарочито у погледу хармоније, облика и пијанистичке технике, уводећи нови распоред прстију на клавијатури. У композицијама се обилато користио елементима пољске народне музике. Из Пољске је 1830. отишао у Француску, не слутећи да више неће видјети отаџбину. Дјела: два концерта за клавир и оркестар, око 170 соната, мноштво полонеза, мазурки, валцера, прелудијума, ноктурна, етида, скерца, балада.

1815. – Француски цар Наполеон Први искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом сљедбеника напустио медитеранско острво Елба, на којем је био заточен пошто је приморан да абдицира у априлу 1814. Убрзо је тријумфално ушао у Париз и вратио власт, чиме је почела његова друга владавина, позната као „сто дана“, окончана у јуну 1815. војним поразом код Ватерлоа.

1872. – У планинском подручју Јелоустон у САД основан први национални парк у свијету.

1878. – Побједом Србије завршен Други српско-турски рат. Први рат с Отоманским царством 1876. и 1877. окончан је неуспјехом Србије, али јој је други 1877. и 1878. донио територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу 1878. Ти ратови су били наставак ослободилачке борбе, а непосредан повод био је устанак Срба 1875. против турске власти у БиХ.

1879. – Рођен бугарски државник Александар Стамболиски, вођа Земљорадничког народног савеза и премијер Бугарске од 1920. до 1923, кад је оборен у профашистичком удару и убрзо убијен. Као шеф владе стекао је изузетну популарност у народу, јер је спровео аграрну и пореску реформу, национализовао неке банке и настојао да измијени унутрашњу и спољну политику династије Кобург, залажући се за пријатељство с Југославијом.

1886. – Рођен аустријски сликар и писац Оскар Кокошка, један од најистакнутијих представника експресионистичког сликарства. Његово халуцинантно сликарство нервозног потеза, расточене форме и експресионистичког израза, које дубоко понире у психологију мотива, јесте драматична визија страствено доживљене реалности. Пред нацистима је 1938. избјегао у Велику Британију и у току Другог свјетског рата је сликао велике композиције идејно-хуманистичког садржаја. Његове драме „Убица, мада жена“ и „Трнов жбун у пламену“, писане екстремним експресионистичким стилом, с екстатичним и визионарским сликама које разарају логику излагања, имају још само историјску вриједност.

1891. – Рођен писац Станислав Винавер, један је од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два свјетска рата радио је као новинар. У Првом свјетском рату је учествовао као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату је провео у њемачком заробљеништву, а од 1945. је радио у Београду као професионални писац и преводилац. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности послије Првог свјетског рата, истраживач и креатор слободнијег пјесничког израза и књижевног језика. Дјела: збирке пјесама „Мјећа“, „Варош злих волшебника“, „Чувари свијета“, „Европска ноћ“, „Пантологија новије српске пеленгирике“, „Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике“, проза „Приче које су изгубиле равнотежу“, „Године понижења и борбе, живот у њемачким ‘оФлазима’“, „Ратни другови“, „Шабац и његове традиције“, есеји „Гоч гори, једна југословенска симфонија“, „Живи оквири“, „Језик наш насушни“, „Надграматика“, „Заноси и пркоси Лазе Костића“, „Момчило Настасијевић“, „Громобран свемира“, „Њемачка у врењу“.

1896. – Босоноги ратници абисинског негуса Менелика Другог до ногу потукли италијанске трупе код Адуе, послије чега је Италија морала да призна независност Абисиније.

1909. – Рођен енглески позоришни и филмски глумац Џејмс Дејвид Грејем Нивен, који је елегантном глумом оличавао британски тип џентлмена, добитник награде „Оскар“ 1958. за филм „Одвојени столови“. Тридесетих година 20. вијека отишао је у Холивуд, а у Другом свјетском рату био је командос у војсци САД. Остали филмови: „Пут око свијета за 80 дана“, „Добар дан, туго“, „Топови с Наварона“, „Касино Ројал“, „Папирнати тигар“.

1914. – Рођен амерички писац афричког поријекла Ралф Валдо Елисон, чији је роман „Невидљиви човјек“ један од најимпресивнијих у америчкој књижевности послије Другог свјетског рата. Основна тема његовог јединог романа је трагање за сопственим идентитетом, а главни јунак, црнац, представљен је као архетипски образац човјека који остаје невидљив зато што му друштво ускраћује право на самодеФинисање. Дјело је писано изузетно сугестивно, с мноштвом натуралистичких детаља. Такође је написао књигу есеја „Сјенка и чин“.

1919. – У Београду се састао први југословенски парламент – привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани прије Првог свјетског рата.

1922. – Рођен израелски државник Јицак Рабин, премијер од 1974. до 1977. и од јуна 1992. до 4. новембра 1995, кад га је, у тренутку док је напуштао мировни митинг на којем је говорио, убио атентатор Јигал Амир. Као члан илегалног јеврејског покрета Палмах, од 1940. борио се против британске колонијалне управе у Палестини и против француских квислиншких трупа 1941. у Сирији. Од формирања Израела 1948, кад је у рату против Арапа командовао бригадом, био је у армији. Генерал и начелник генералштаба постао је 1964. и имао је истакнуту улогу у наношењу тешког пораза Арапима у рату 1967, али је послије поновног преузимања власти постао архитекта мировног процеса на Блиском истоку и измирења Јевреја с Арапима. То је изазвало гњев израелских националиста, посебно политика препуштања Палестинцима територија заузетих у рату 1967.

1938. – Умро италијански писац и политичар Габријеле Данунцио, представник естетизма, који је најдубљи траг у литератури оставио пјесничким збиркама „Рајска поема“ и „Алкиона“. У политици је био изразити представник италијанског иредентизма, претече фашизма. Остала дјела: романи „Сласт“, „Уљез“, „Огањ“, драме „Мртви град“, „франческа да Римини“, „Јориова кћи“, „Ђоконда“.

1941. – Бугарска у Другом свјетском рату приступила фашистичком Тројном пакту и већ 2. марта 1941. у њу су из Румуније почеле да улазе њемачке трупе. Уз помоћ Адолфа Хитлера, реваншистичка политика Бугарске још више је усмјерена против Југославије, према којој је годинама имала територијалне претензије.

1942. – У Чајничу у Другом свјетском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 километара бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1943. – Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату почело да систематски бомбардује европске жељезничке системе на територији под контролом нацистичке Њемачке.

1946. – Рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО-а на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом „Миг 29“. Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом обиласка јединица на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

1954. – САД саопштиле да су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.

1954. – У главном граду Венецуеле Каракасу отворена прва конференција Организације америчких држава.

1958. – Умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дјела створио у дрвету, с изванредним осјећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу „Играли се врани коњи“ испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру „Уморни борац“ на Калемегдану.

1959. – Архиепископ Макариос Трећи вратио се на Кипар из изгнанства на Сејшелским острвима, на која су га 1956. протјерали Британци. Крајем 1959. Велика Британија, Грчка и Турска су се споразумјеле о независности Кипра, а Макариос је 1960. постао први предсједник Кипарске републике, што је остао до смрти 1977.

1966. – Послије три и по мјесеца лета на Венеру се спустила совјетска „Венера 3“, први васионски брод који је приспио на неку другу планету.

1985. – У Уругвају преузео власт предсједник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој латиноамеричкој земљи.

1991. – На првим слободним изборима у Албанији Албанска партија рада освојила 176 од 250 посланичких мјеста и задржала власт, али је предсједник партије Рамиз Аљија изгубио у својој изборној јединици.

1992. – Муслимани и Хрвати из БиХ на референдуму гласали за отцјепљење од Југославије, а у Сарајеву су муслимани испред српске православне цркве пуцали на српске сватове, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић, а убице – које власт муслиманског лидера Алије Изетбеговића није ни покушала да идентификује и казни – спалиле су и српску заставу.

1992. – У Црној Гори на референдуму 63 одсто грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом – Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

1993. – Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре са храном и лијековима, чиме је почела „Операција падобран“ у бившој БиХ.

1994. – Послије четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ.

1996. – Нико од 123 путника и чланова посаде није преживио пад перуанског путничког авиона „боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.

1997. – Албанска влада премијера Саљија Берише поднијела оставку послије двомјесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима су десетине хиљада Албанаца изгубиле животну уштеђевину.

2001. – Влада СРЈ прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СРЈ.

2014. – Парламент Русије одобрио је употребу војних снага на територији Украјине, а на захтјев руског предсједника Владимира Путина.

2017. – Пронађени су фосили од најранијих живих организама који представљају „директан доказ“ живота на Земљи прије 3,8 до 4,3 милијарде година, када је наша планета била још у фази развоја.

ИнфоБирач