Отворени „Марковићеви дани“, гостовао Вања Булић

У зворничкој Народној библиотеци и музејској збирци синоћ је отворена културна манифестација „Марковићеви дани“, посвећена књижњвнику и културном раднику Марку Марковићу, на којој је био гост српски књижевник Вања Булић.
Директор Народне библиотеке и музејске збирке Нега Стјепановић истакла је да је ово традиционална, седма по реду манифестација „Марковићеви дани“, која подсјећа на једног од најзначајнијих зворничких, односно завичајних књижевника, који је дао огроман допринос у очувању културног и националног идентитета и српског језика у БиХ имеђу два свјетска рата.
Према њеним ријечима, Марковић је дао и велики допринос свом завичају, прије свега, објављивањем приповиједака „Крива Дрина“ у којима се осврнуо и на свој завичај.
„’Марковићеви дани’ као манифестација није посвећена само Марку Марковићу него и књижевницима и умјетницима који су допринијели да Зворник буде град културе и умјетности, и то је нешто на чему ова библиотека активно ради“, рекла је Стјепановићева.

Она је истакла да би се очувао свој културни и национални идентите треба да се чува и свој завичај, а тиме, наравно, и шири опсег културног идентитета којем припадамо.
„Овом манифестацијом обухватамо и велики број других суграђана који су оставили огорман траг у култури нашег града да не падну у заборав, а поготово у времену када се све дигитализује и када се све тако брзо мијења да се не заборави шта су то наше културне вриједности и шта је то што треба да сачувамо“, рекла је Стјепановићева.
Књижевник Булић је говорио о своје двије најновије књиге „Синајски тестамент“ и „Милутинов грех“, истичући да му је жао што се књига „Синајски тестамент“ није појавила прије „гужве“ на Блиском Истоку имеђу Јевреја и Палестинаца.
„У књизи се говори о Синајској пистињи која дијелом припада Египту, али и о манастиру Свете Катарине, најсаријем хришћанском манастиру у том дијелу свијета, гдје су настале три религије хришћанство, ислам и јудеизам“, рекао је Булић.
Он је додао да тамо постоји „Синајски молитвеник“ који је настао у 11. вијеку и сматра се најстаријим писаним списом на старословекском језику, писаним глагољицом, од кога је до сада нађено 209 страница.

„Остаје отворено питање шта се налази на још неким страницама које нису пронађене – да ли је ту договор предака о подјели Синаја“, запитао се Булић и додао да је направио причу о томе.
У оквиру „Марковићевих дана“, данас ће бити одржана промоција књиге „Трећи живот на цртицу“, аутора Дејана Грујића, глумца и новинара, док ће у петак, 28. фебруара, на овој манифестацији говорити професор Душко Певуља.
Организатор „Марковићевих дана“, који ће бити завршени 28. фебруара, је Народна библиотека и музејска збирка Зворник.
(Инфо Бирач)



