Филм о Грцима који су спасавали дјецу у суботу премијерно у Зворнику

 

У сарадњи са Представништвом Републике Српске у Грчкој и Домом омладине Зворник, након званичне премијере у Грчкој, документарни филм „Спасавање прекинутог дјетињства: Тинос – 30 година послије“ аутора Младена Којића биће приказан у Зворнику.

Промоција је заказана за 22. фебруар од 19:00 часова у сали Дома омладине Зворник. Улаз је бесплатан, потребно је раније резервисати карте и обезбиједити мјеста.

Филм је снимљен поводом 30 година од боравка 90 дјеце и пет учитељица из Власенице, Братунца, Скелана и Сребренице на грчком острву Тинос и изражава захвалност грчком народу и становницима острва за несебичну подршку и уточиште које су пружили дјеци из Републике Српске током 1994. године.

Средином октобра прошле године филм је премијерно приказан на грчком острву Тинос, мјесту гдје је све почело, на које се вратило једанаест особа, некадашње дјеце и учитељица.

„Посебно, незаборавно и ван наших очекивања био је повратак на Тиносу гдје је одржано прво приказивање филма. То је била прилика да се обнове контакти настали прије три деценије, сретну драги људи, посјете посебна мјеста која су нам остала урезана у сјећање. Поновни одлазак на Тинос била је заправо једна мисија гдје смо приказали филм и поново били са нашом другом породицом и пријатељима“, каже Којић и истиче да је за већину његових пријатеља ово био први повратак на острво након тридесет година.

Он је рекао да је ова група била међу првим која је боравила пет мјесеци у Грчкој, смјештена у хотелу, за коју је организована редовна настава и учитељ грчког језика као и друге ваннаставне, забавне и едукативне активности.

„Велики дио дјеце која су у том периоду боравила на острву Тинос су дјеца без једног или оба родитеља, дјеца ратних инвалида, избјеглице којима је безбрижност дјетињства и одрастања прекинута ратом, страдањем најближих, расељавањем и свим траумама које настају у таквом окружења,“ рекао је Којић.

Иако говори о једној групи дјеце, филм заправо осликава на хиљаде сличних судбина дјеце која су ратних година пронашла уточиште у Грчкој. Од 1992. године, кроз разне програме, Грчка је угостила више од 40.000 дјеце из ратом погођених подручја, од чега је више од 21.000 дјеце боравило у програмима Црвеног крста Југославије (Србије).

Филм је до сада приказан на острву Тинос, Братунцу, Власеници, Бајиној Башти, Палама, а у плану је Београд, Зајечар, Бањалука, Солун, Атина као и учешће на фестивалима у нашој земљи, региону и Грчкој као и наставак снимања филма којим ће бити обухваћене и друге локације.

Којић додаје да не би било лако све то урадити да снимање филма није помогла компанија „Гросс“, Рудник олова и цинка „Сасе“ и Представништво Републике Српске у Републици Грчкој. Трошкове организације пута у Грчку подржала је предсједница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, Фондација „За српски народ и државу“, Министарство рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске, предузећа Петропројект, Алпро, МАПинжењеринг, општине Братунац и Власеница, као и Организација погинулих, заробљених и несталих цивила Сребренице.

О филму

Документарни филм „Спасавање прекинутог дјетињства: Тинос 30 година послије“ (62′) је емотивна прича о пријатељству између грчког и српског народа, прожета емпатијом, љубављу и солидарношћу. У средишту ове приче је судбина дјеце из Босне и Херцеговине, чије је дјетињство нагло прекинуто почетком ратних сукоба. Дјеца су остала без својих домова, чланова породице, слободе и безбрижности у којој су дотад живјела и расла.

Филм је ратна прича испричана кроз сјећања и личне доживљаје дјеце основне школе, данас одраслих људи. Они су, упркос ратним страхотама, избјеглиштву и губитку најмилијих, имали срећу да у тим изузетно тешким временима осјете свјетлију страну живота – далеко од рата, окружени љубављу, сигурношћу и срећом.

Универзална порука филма јесте искрена захвалност грчком народу за све што су учинили за дјецу, али и подсјећање да се тако велики гест пријатељства, љубави и солидарности никада не заборавља. Филм јасно преноси поруку да сваки рат уништава животе свих људи, а највише погађа оне најрањивије – дјецу, која уз све друге губитке, остају ускраћена за своје дјетињство.

(Инфо Бирач)