У Зворнику представљене четири књиге Слободана Наградића

 

У зворничком Дому омладине јуче су представљене четири књиге – „Тумачења и вредновања“, „Није човјек ко не псује“,  „Против стигми и самообмана“ и „Култура, историја, насљеђе“, аутора Слободана Наградића из Бањалуке.

Наградић је рекао да је његова педесета књига „Против стигми и самообмана“ изашла у издању зворничке издавачке куће „Ас оглас“ коју жели са осталм књигама да представи и приближи зворничкој публици.

„Ове књиге су резултат дугогодишњих истраживања и писања о разним темама, а мање-више,  односе се на нашу стварност у Републици Српској, нешто шире у БиХ и, условно речено, још шире на подручја на којима живи српски народ неколико вијекова уназад“, рекао је Наградић.

Истичући да су ове четири књиге тематски различите, Наградић је рекао да се прва бави искључиво књижевном критиком и резултат је интерпретације књижевних дјела, поготово романеских структура српских писаца из Републике Српске у којима је наша критика изузетно мало писала.   

„Књига ‘Није човјек ко не псује’ је етнографског карактера и обухвата истраживања обичаја из дервентског краја у вези са псовкама“, рекао је Наградић и додао да је забиљешке радио у осамдесетим годинама прошлог вијека, а због разних разлога укључујући и грађански рат, том послу се вратио 2022. године и написао све шта његови земљаци псују, а псују, како је рекао,  „креативно“.

Према његовим ријечима, објавио је и књигу политичких есеја у којој се могу прочитати студије везане за Устав Републике Српске поводом 30 година, дјеловање опозиције у Народној скупштини Републике Српске, па све до биографских оцјена од Милована Ђиласа, Слободана Милошевића, Бранка Микулића, којег се данас мало ко сјећа и зна, а он је упрваљао нашим животима скоро 30 година и ред је да се да оцјена његовог дјеловања из тог времена. 

Наградић је рекао да се књига „Култура, историја, насљеђе“ тиче неких проблема и феномена из области клултуре, историје и културног насљеђа.

„Радио сам у Републичком заводу за заштиту културно-историјског насљеђа као директор и суочавао сам се са многим питањима. Да бих имао свој став морао сам даноноћно да читам,  пишем, компаришем са другим искуствима и издањима и тако сам се одважио да напишем  неколико расправа и есеја из те области“, рекао је Наградић. 

Он је нагласио да је то драгоцијено за неког ко ће писати дисертцију о том прблему, а значајно је зато  да се види како се манипулише са културно-историјким насљеђем у БиХ, ко то све отима и због чега.

Исторчар Жељко Вујадиновић из Бањалуке је рекао да се међу педесетак књига, које је Наградић написао, може наћи толико разноврсних тема да би то припадало мноштву разних праваца – научних,   умјетничких и публицистичких, у крајњој линији и књижевно-историјких.

Он је истако да су предствљене књиге различитог садржаја и усмјерења, као и композиционе срукртуре.

„Ради се о књигама које су истраживачке, а настале су као посљедица службовања или обављања разних јавних функција, те, може се рећи, проистичу из професионалног занимња за обраду одређених тема“, рекао је Вујадиновић.

Истичући да се теме односе и на  заштиту културно-истријског насљеђа, Вујадиновић је рекао да одатле проистиче и неколико значајних текстова које се односе на ту тематику, посебно на питање идентитета културно-историјског насљеђа.

Вујадиновић је рекао да Наградић пише о питањима које се тичу наше савремености, а односе се на то какав је статус јавног мњења и јавне свијести у односу према власти и додао да за књигу „Није човјек ко не псује“  сматра као потпуно истраживачко дјело које представља свакако једно од најзначајнијих оставрења Слободана Наградића.

Директор Издавачке кућа „Ас оглас“ Дејан Спасојевић захвалио се Наградићу што је одабрао ову издавачку кућу за издање књиге „Против стигми и самообмана“ и додао да је аутор кроз обраде разних друштвено-политичких тема стварао приказ и анализу односа у друштву, узрочно-посљедичних веза, појединаца из јавног живота, њихових карактера и односа, од изборних процеса па до односа у културном животу.

О књигама је говорио и др Златко Јурић.

Организатор представљања ових књига је било Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Зворника.

(Инфо Бирач)