Ћорић: Држава мора помоћи привреди да преживи

 

Већина привредних грана које су имале 2024. године смањену производњу ће сигурно имати проблема и у новој години с обзиром на то да су такви трендови прије свега у Европској унији. Оно информација што сада имамо је да се не назире крај оваквим негативним трендовима. У највећој мјери све је условљено политичким и ратним дешавањима у свијету, казао је у интервјуу за „Независне новине“ Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске.

Како је рекао, наше природне ресурсе као што су извори електричне енергије, шумска богатства, умјесто у компаративну предност, претворили смо у дугогодишње проблеме, а требало је да буду генератори привредног развоја у Републици Српској.

НН: Према Вашем мишљењу, каква је ова година била за привреду Републике Српске, али и цијеле Босне и Херцеговине?

ЋОРИЋ: Привредна кретања у 2024. години по многим параметрима имала су негативне трендове који су се огледали у физичком обиму производње, првенствено прерађивачкој индустрији, смањењу броја запослених, смањењу извоза…

Истовремено, повећан је увоз, тако да је повећан спољнотрговински дефицит, а покривеност увоза извозом је пала испод 70 одсто.

Скоро све привредне области су погођене кризом – од дрвопрераде и обућарске индустрије, до металопрераде.

Пад извоза је највећим дијелом због пада извоза електричне енергије, затим дијелом због смањене производње, а дијелом и због смањених цијена на тржишту електричне енергије. Истовремено плате су континуирано расле, тако да је у октобру просјечна нето плата износила 1.420 КМ, а порески приходи су повећани по основу доприноса и директних пореза.

Све то говори да је привреда, првенствено извозно оријентисана, била у проблемима. С једне стране била је смањена потражња, а с друге стране притисак на повећање трошкова, првенствено плата, с обзиром на то да је у 2024. години минимална плата повећана око 30 одсто. Поред тога, стално присутан недостатак квалитетне радне снаге само је додатно отежао услове пословања.

Инфлација је имала мале стопе раста, али је у структури повећања цијена највеће било поскупљење основних животних намирница, становања, комуналних накнада, дакле све оно што погађа најшире слојеве становништва, што је додатно извршило притисак на повећање плата, док су цијене индустријских производа остале исте, па чак су неке робе имале и смањење цијена.

НН: Каква су очекивања за 2025. годину? Неки привредници кажу да очекују да буде гора од 2024.?

ЋОРИЋ: Већина привредних грана које су имале 2024. године смањену производњу ће сигурно имати проблема и у новој години, с обзиром на то да су такви трендови прије свега у Европској унији. Оно информација што сада имамо је да се не назире крај оваквим негативним трендовима.

У највећој мјери све је условљено политичким и ратним дешавањима у свијету. Економија РС је мала економија и сада је умијеће како се у новонасталој ситуацији одржати да се сачувају материјални и људски ресурси у предузећима.

Овога мора бити свјесна и држава и својим мјерама помоћи да привреда преживи и дочека нека нова боља времена у што бољој пословној кондицији.

Сигурно је да у Републици Српској има предузећа која су и ове године имала стабилну производњу и надати се да се тако настави и у 2025. години.

Веома је битно са којим страним партнерима је успостављена пословна сарадња и које су то привредне гране. Тако је нпр. аутомобилска индустрија у огромним проблемима и то се онда прелијева на све добављаче.

НН: Знамо да је доста проблема ове године било због слабије потражње из Европске уније. Да ли домаћа привреда има начин да пронађе нова тржишта за нашу робу уколико се настави слабија потражња из ЕУ?

ЋОРИЋ: Тренутна привредна ситуација показује да ослањање на једно тржиште, па макар оно било и тржиште Европске уније, носи са собом и ризике, што се сада, нажалост, показало у негативном контексту. Тражење нових тржишта је неопходно, али је то повезано са много отежавајућих фактора. Колико је наша индустрија комплементарна са новим тржиштима и по питању врста производа, стандарда, услова увоза и извоза, царинским оптерећењима и слично? Предузећа из РС су у ланцу снабдијевања и углавном су радили компоненте за стране компаније. Мало имамо својих производа који су готови производи и који као такви могу бити пласирани до крајњег купца. Она предузећа која имају своје производе на велико задовољство исте пласирају на друга, нетрадиционална тржишта, као што су тржишта Африке, САД и друга. Земље БРИКС-а са својим огромним тржишним потенцијалима су сигурно велика шанса, али на дугорочним плановима. На кратке рокове, нажалост, мислим да ће бити слаби резултати.

НН: Будући да до краја ове године неће бити познато колико ће и да ли расти минимална плата у Српској, шта мислите о томе? Или који су то негативни ефекти раста најниже плате?

ЋОРИЋ: Чињеница да смо већ на крају пословне године, а да још не знамо колика ће бити минимална плата, колики ће бити други трошкови битни за пословање привреде Републике Српске показује да се о привреди и њеним проблемима води мало рачуна. Сматрам да због негативних економских трендова и макроекономских показатеља нема основа за повећање најниже плате у Републици Српској и да би то у овом тренутку било неоправдано те створило велике проблеме извозним предузећима, с обзиром на то да је у овом тренутку изузетно тешко добити веће цијене у ЕУ.

У случају повећане минималне плате тешко да би било могуће контролисати цијене на унутрашњем тржишту, што би изазвало ланац поскупљења и ефекат повећања плата брзо би био сведен на минимум, а извозна предузећа би била доведена у велике проблеме. Минимална плата у Републици Српској у 2024. години је већа него у Федерацији БиХ и у Србији за 2025. годину. Само да напоменем да је најнижа плата у Србији одређена крајем августа 2024. за 2025. годину. У таквим околностима могу се правити реалнији планови, а наши привредници до краја сваке године чекају да сазнају какви их услови пословања очекују у наредној години. С обзиром на то да реално није било могуће очекивати да се до износа минималне плате дође одлуком Економско-социјалног савјета, Влада РС је морала раније реаговати и донијети одлуку о минималној плати и прекинути ову агонију.

НН: Да ли је било позитивних ствари ове године у привреди у Српској? Видјели смо да је намјенска индустрија јако добро пословала. Постоје ли још неке гране привреде које су имале позитивне резултате?

ЋОРИЋ: Чињеница је да има предузећа која су изузетно добро пословала, што зависи од много фактора као што су: у којој грани послују, ко су им пословни партнери у иностранству, да ли имају сопствене производе или своје препознатљиве брендове и слично. Обично су то предузећа која имају развијене све сегменте предузећа од развоја, маркетинга, производње, одговарајућих стандарда до управљања људским ресурсима. Ово се углавном односи на прерађивачку индустрију. Други сегменти као што су велетрговина, услужне дјелатности, сектор грађевине, првенствено високоградња и сектор туризма имали су позитивна кретања. Туризам је свакако једна од привредних грана које су имале значајан раст. У Републици Српској ове године забиљежена је рекордна туристичка сезона, те је у односу на прошлу годину остварено више од 43.000 ноћења. Највећи број страних туриста долази из региона. Ово је раније била запостављена грана привреде и тек у посљедњим годинама се препознаје потенцијал с обзиром на то да је то домаћи ресурс и зависи највише од нас самих како ћемо то искористити. Нажалост, наше природне ресурсе као што су извори електричне енергије и шумска богатства, умјесто у компаративну предност, претворили смо у дугогодишњи проблем, а требало је да буду генератори привредног развоја у Републици Српској.

(Извор: Независне)